Letovanja na kojima sam za ovih četrdesetak godina života bio obilovala su mnoštvom avantura. Sećam se mnogih i spreman sam da ih podelim sa čitaocima sajta.

Prednost sajtova u odnosu na štampana izdanja ogleda se u brzini distribucije informacija te zato na internetu i saopštavam iskustva boravka na plažama. I to ne bilo kakvim, to su kupališta koja posećuju osobe bez ičega na sebi.

Davno sam čuo za nudiste ali sam, takođe, češće bio u prilici da okrećem glavu od mesta na kojima su se okupljali.

Kao mlad čovek nisam bio spreman da razmišljam zašto se neki ljudi kupaju i sunčaju nagi. I pored činjenice da sam uz roditelje i prijatelje bio posetilac tekstilnih plaža, „zabranjeno voće” me je privlačilo.

Nekada, kada sam bio mali trebalo je čekati na izlazak časopisa u kojima je, dosta retko i u letnjim mesecima, objavljivano ponešto o nudističkim plažama i posetiocima na njima. Pojedine priče sam čuvao, ponešto pamtio iz priča retkih poznanika koji su dozvoljavali da im sunce osunča celo telo.

Jedna od njih je i moja dugogodišnja prijateljica Dušana T… Dve godine uzastopno su naše porodice letovale zajedno. Bili smo dobri drugari i jednom prilikom Dušana mi se poverila sa molbom da, informaciju da se prethodnog leta kupala gola, sačuvam za sebe. Obećao sam da to što mi je rekla nеću reći ni njenoj najboljoj drugarici koju sam dobro znao. Istovremeno sam pitao Dušanu kakav je osećaj biti nag u prisustvu drugih muškaraca i žena. Tada smo oboje imali devet godina I to je bilo prvi put da sam čuo za termin „nudistička plaža”.

Uskoro sam se zapitao da li bih i ja mogao jednog dana da budem nudista. Tih dana sam, nakon završetka dana za kupanje (koje smo provodili na tekstilnoj plaži) odlazio sa Dušanom T. do mesta na kojima su se kupali i sunčali njeni istomišljenici. Bile su to uglavnom slabo pristupačne stene na kojima su se izdaleka videli obrisi nudista.

Tog leta mi je i pričala o odluci svojih roditelja da, leta poslednje godine braka, provedu među prijateljima, bez odeće.

Mene je i dalje mamilo da, povremeno se iskradajući iz porodičnog okruženja, razmišljam da li bih i ja jednog dana mogao da krenem istim putem. Veliku pomoć mi je pružala drugarica Dušana jer smo i posle tog leta ostali u kontaktu. Ona je nekoliko godina kasnije počela da obilazi zvanične nudističke plaže i kampove u našoj bivšoj zemlji. Od nje sam, ali i od drugih saznavao o osobama koji su letovali bez suvišnih krpica. Bili su to uglavnom glumci, pevači, poneki sportista. Informacije su bile oskudne, ali je svaki novi detalj raspaljivao maštu u mom pubertetskom dobu…

Sledeća prilika pružila mi se tokom boravka na budvanskoj rivijeri u prvoj polovini devedesetih godina prošlog veka. Jednu od tih godina blokade iskoristio sam za posetu gradu i primorju u kojem sam odlazio još kao dete. Dobio sam priliku da letnju pauzu između trećeg i četvrtog gimnazije provedem, kako tih godina rekoše, „Ljeto među prijateljima”.

U kući svojih prijatelja u Budvi, posle više godina, ponovo sam sreo Maju. Bila je pet godina starija od mene i moji roditelji su se družili sa njenima. Ipak, nisam je prečesto viđao, ali tog leta u crnogorskom gradu dodatno smo se zbližili. Sa Majom sam uvek korektno pričao i ovoga puta sam se nadao da ćemo i tih vrelih letnjih dana nastaviti naše dijaloge. Međutim, čim sam došao do plaže prvoga dana Maja nije bila tamo. Mislim na dve plaže koje sam u Budvi obilazio: Ričardovu glavu i Slovensku plažu.

Prvog primorskog dana nije mi bilo jasno gde je moja poznanica jer se nije pojavila na popularnim gradskim kupalištima. Tek sutradan uveče sam je pitao i ona je, samo za trenutak, zastala u želji da mi odgovori.

Tek kada je izgovorila rečenicu: „Ja se kupam na nudističkoj…” zamislio sam se i setio propuštenih šansi da i ja osetim čari lepote bez kostima… „Nikako da stignem do te plaže a već godinama nameravam”, bio sam iskren u razgovoru sa Majom. Tokom razgovora rekla mi je da na plažu odlazi sa prijateljima, ali je ostavila mogućnost da joj se priključim.

Tu noć nisam dobro spavao vagajući šta da radim. Parnih sati sam mislio da bi bilo dobro da krenem, neparnih sam pronalazio razloge za izostanak. Činjenica da još nisam bio punoletan i da sam završavao srednju školu doprinela je da narednog prepodneva Maji dam negativan odgovor. Ujutro se ekipa nudista odvajala i krenula kolima do nekoliko kilometara udaljene plaže Jaz, a ja, eto, nisam bio među njima. Shvativši da sam u dilemi Majini prijatelji su me ohrabrivali, ali mi je tada knedla zastala u grlu. Pomislio sam da u septembru pred celim razredom na pitanje gde sam bio tokom leta odgovorim: „Na nudističkoj plaži…” Nije mi preostalo drugo nego da sačekam novu priliku…

Ista se ukazala dve godine kasnije. Već punoletan, student prve godine fakulteta kojeg sam odabrao i dobro započeo, upustio sam se u novu avanturu. Realizovan je dogovor da nakon završetka junskog ispitnog roka nas nekolicina produži do jedne od retkih država u okruženju koja nije tražila vize, potvrde, prijave boravka.

Stigli smo do Sutomora i tu se zaustavili. U ekipi je bilo nas osmoro i kada smo na put kretali činilo se da ćemo svi biti zadovoljni smeštajem i prilikom da se, posle duže pauze, okupamo u Jadranskom moru. Ipak, nije bilo tako.

Kod prve okuke rasulo se društvo jer su nas napustili Milan i Slađana. Sedeći na glavnoj plaži u Sutomoru Tanja je Nemanji i meni rekla da sutra neće da dođe na ovu plažu. Naša drugarica je imala neki svoj „red vožnje” i nismo se previše mešali u njene izbore. Ipak, nešto nas je kopkalo i obojica smo, svaki ponaosob, razvijali nove strategije za boravak na crnogorskom primorju. Kada smo isto veče seli da o svemu porazgovaramo Tanja je počela priču sledećim rečima: „Nedaleko odavde postoji još jedna plaža…”

Pristali smo da se narednog dana posle doručka spremimo za, ispostaviće se, zahtevan put od Sutomora do Ratca. Put prožet izazovima svake vrste, jer „šta ako…”, ponavljali smo naizmenično Nemanja i ja, šta ako ne budem uspeo da Tanju pogledam u oči čim stignemo. Računao sam da, ako nešto zabrljam, tekstilna plaža je jako daleko i zato…

Zabavljeni sami sobom ni Nemanja ni ja nismo primetili da je naša prijateljica više od pola puta prošla bez gaćica.

Na ne znam ni ja kom kilometru puta Tanja je čučnula i lagano svukla čipkaste delove odeće sa predela ispod stomaka. Kada smo to uočili obojica smo znali da povratka nema. Vetrić je njihao njenu haljinicu ispod koje smo jasno mogli da vidimo…

Improvizovanim ali uređenim stepeništem spustili smo se do glavne plaže Ratac. Da smo na pravom putu pokazala je i markacija u vidu table sa oznakom kupališta. Kao i danas se sećam da je bilo nekoliko minuta pre deset sati prepodne kada smo konačno stigli. Najhrabrija među nama, inicijatorka celokupnog poduhvata dolaska na plažu sa oznakom FKK, imala je i najmanje krpica. Jednim potezom je svukla haljinu i čekala na Nemanjine i moje naredne korake. Tanja je strpljivo krenula ka vodi dok smo se nas dvojica skidali do gole kože.

Izašao sam iz mora a osećaj je bio znatno drugačiji nego godinama pre. Ta promena bila je vidljiva i golim okom. Golim okom do gole kože. Bio sam okružen nagim osobama i nikome zbog toga nisam bio čudan. Pre dolaska na plažu imao sam hiljadu i jedno pitanje, očekivao sam svašta. Čak i u trenucima dok se Tanjina haljina ocrtavala pred mojim očima nisam bio potpuno siguran da li sam spreman da koraknem ka novom izazovu.

Moj strah je bio bezrazložan, moja nesigurnost je iščilela kada sam, po prvi put nag, koraknuo izvan granica do tada poznatog sveta. Za sve ovo je jako, jako malo potrebno: krema najjačeg stepena zaštite, kvalitetne papuče i osmeh kojim pokazujete da ste spremni da se otvorite prema novim iskustvima.