Moja odluka da radim od kuće i da pritom budem nudista nije došla sama po sebi. Uvek sam bila ambiciozna. U životu sam uvek mislila da pravim prave, ispravne i racionalne korake.

Ceo život kao dete, roditelji su nas vodili na nudističke plaže. Što je bilo jako čudno. Nisam to spominjala nikome u školi i govorila sam da idem na obične plaže da ne bih štrčala od društva. Trudila sam se da budem što „normalnija“.

Tako sam postala tekstilac kod kuće i u životu, a nudizam je za mene oduvek bio nešto strano i neprijatno. Moji roditelju su bili sve suprotno od onoga što sam ja postala odrastajući uz njih. Njihov stil hipi života je za mene bio neprihvatljiv.

Završila sam fakultet koji sam želela, vrlo brzo sam se zaposlila i napredovala. Pet godina sam radila u jednoj jako poznatoj firmi. Vrlo brzo sam postala ključna osoba u celoj strukturi. Zbog prevelikih obaveza i sopstvene ambicioznosti za pet godina nisam iskoristila ni jedan jedini dan odmora.

Preumorna i malaksala sedela sam jedne večeri u svom stanu koji sam kupila na kredit i razmišljala o svom životu.

Trebalo mi je vremena da posložim sve potrebne stvari i da konačno počnem da živim. Dala sam otkaz u firmi. Otišla sam na odmor na Adu Bojanu i odlučila da ću tamo sve vreme biti gola. Mesec dana na moru sam razmišljala kako da organizujem svoj život. Znala sam da moram da radim, a želela sam da me to ne opterećuje mnogo. Napravila sam plan i polako počela da živim život čoveka koji radi od kuće.

Danas sam srećna što mogu da kažem da radim od kuće. Malo po malo sam počela da većinu vremena kod kuće provodim gola, pa tako i radim gola. Obučem se samo kad treba da izađem napolje. Jako sam produktivna. Moj dan je samo moj.

Moj dan izgleda tako što ustanem ujutru pozdravim sunce, doručkujem i popijem kafu. Non stop sam online, ali baš me briga. Radim gola. Tako sam odlučila i tako sam srećna.

Svesna sam da ima nekih ljudi koji bi osudili moj način života, ali ja ga volim. Konačno se osećam slobodno.