Ovaj dokumentarni film govori o naturistima i mestima na kojima naturisti najslobodnije mogu da praktikuju svoj životni stil, u jeku najveće popularizacije nudizma, sredinom 70-ih godina prošlog veka.
Cap d’Agde na jugu Francuske je 1963. osnovan kao prvo letovalište te vrste na svetu, gde su naturisti i nudisti slobodno mogli nagi da recimo odu do banke, pošte ili u prodavnicu. Iako je vlast bila protiv, finansijska isplativost održala je ovo mesto kao prestonicu svetskog naturizma.
Iako se na plaži redovno izviždi i otera osoba koja se pojavi u odeći, u zavisnosti od doba godine, i nudisti moraju da se oblače. Kada im je hladno, žene oblače maxi marame, pletene ili pamučne, toliko da zadovolje i svoje modne porive. U jednom ovakvom letovalištu u Kaliforniji jednom godišnje održava se izbor za Miss Nude America, ali ono što odlučuje pobednicu je znanje o nudizmu, a privlačnost nije na odmet. Ekipa filma zatim posećuje Klingberg u Nemačkoj, kojeg je osnovao rodonačelnik nudizma, Paul Zimmerman, i koje se smatra kolevkom nudizma.
Međutim, još pre Francuske, 50-ih godina prošlog veka, na jadranskom primorju, među prvima na svetu, osnovano je ono što se danas naziva nudističkim odmaralištem, a reč je o letovalištu Koversada.
Ovaj film odgovoriće vam na mnoga pitanja koja imate o nudizmu. Jedno je sigurno, šta je tačno nudizam ćete zati tek kada ga probate.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=0VgxL2rCmK8&w=560&h=315]
Ne uspevam da, ni sada posle toliko godina, utvrdim kada sam se zaljubio. Da li kada mi je Tanja rekla da pođem s njom ili kasnije kada sam zakoračio. Drugi ljudi i žene sigurno pamte dan, mesec, sat, mesec i godinu zaljubljivanja i od toga trenutka računaju vreme, novi početak, nešto…
Plašio sam se kao i svaki zaljubljeni deran. Strahovao sam, ali ne od njene reakcije jer se nisam zaljubio u devojku ili ženu, niti u muškarca. Kao što se neki putnici zaljube u gradove i zemlje koje pohode tako sam se i ja zaljubio. Ali, umesto u Barselonu ili La Paz ja sam se „zacopao“ u… prostor. I to ne bilo kakav prostor…
Zaljubljivanje je čudan osećaj jer, nikada ama baš nikada, ne znaš kako će onaj drugi (druga) da reaguje: poljupcima ili šamarima. Ovoga puta, Tanja je bila tamo da mi pokaže put ka prostoru i osobama u koje sam se zaljubio…
Bio je to prostor pun golih osoba. U bedekerima turističkih agencija (i na internetu) taj deo obale dobio je naziv „naturistička plaža“, a ređe je imala zvaničnu tablu sa oznakom „FKK“. Najčešće su osobe koje su je posećivale imenovale sa „nudistička plaža“, a kupači su sebe i istomišljenike zvali „nudisti“, ređe „naturisti“.
Dakle, zaljubio sam se u nudiste i kupališta gde su se se nalazili. Ali, opet ne mogu da odgonetnem gde sam i kako „zapatio“ svoju ljubav. I baš kao kod svake „prave ljubavi“ nadao sam se da se neću obrukati. Jer, trebalo joj je prići kao pravoj dami i ne zbuniti se na njene „poglede“. A gleda te cela plaža…
Svi posmatraju tvoj dolazak, prilazak, „udvaranje“ tom prostoru, „dami“ bez ijedne krpice na sebi! I njen „odgovor“: dođi bliže, sasvim priđi… i tako se i desilo, tog julskog dana na plaži Ratac. Uz Tanjinu pomoć, jer je ona isti prostor upoznala ranije, upoznali smo se plaža i ja…
A oni goli… što se kaže „k’o od majke rođeni“… Prilazim, ostavljam stvari, peškir je već vreo i leži na kamenčićima… i onda udar vreline po golim guzovima, Tanja je već naga i nestrpljiva da se bućne…
Gledaju me sa simpatijama, a ja želim da im se pošteno odužim. Trudim se da ne blenem u njihova tela, dok me Tanja usmerava ka vodi. Vodi me ka vodi golišava Tanja, nudistkinja mlada. Čudesne su te dečje igre sa loptom koje igraju i odrasli, pomislio sam dok sam skakutao za loptom koju mi je, prijateljica sa studija, dodala.
Setite se, obraćajući se Nemanji i meni, da ste ovu igru igrali i na novosadskom Štrandu. Ali nikada goli, odgovorio sam joj između dva skoka za plavim gumenjakom, nikada tako opušten nisam bio, dodao sam. Jer, ništa nije zapinjalo, ništa nije grebalo tu površinu, telo je klizilo između neba i mora, konačno bez gaćica. I to svi: mladi, stariji, deca, devojke, žene, muškarci. Nije bilo obučene osobe jer je to zabranjeno, a ja sam, posle desetak minuta, zaboravio da sam, do juče, nosio kupaći kostim.
Izlazim iz vode tek tada svestan svoje nagosti. Kapljice padaju po svim delovima tela, najviše po onim koja su, do juče, bila zaštićena kupaćim kostimom. To se „dešavalo“ svima, ne samo meni, ali sam brzo sticao poverenje u prisutne nudiste. To nije bilo nimalo teško, naprotiv. Grupa nagih turista je delovala kao „grupa za samopomoć“ jer su to bile osobe koje su se, takođe, neko pre a neko kasnije, suočile sa dilemama u vezi sa boravkom među nagim svetom. Delovalo je da su spremi da odgovore na svako moje pitanje, a bilo ih je nemali broj.
Ako ti se desi… – ideš u vodu i tako redom. Ostajem u papučama sa kopčom, prilazim peškiru, sedim, legnem. Deluje da sve kao ranije, kao juče, prekjuče… Ali ne! Priznajem da me je (n)ovo iskustvo promenilo!
Šta se promenilo ? Vaš “nudo-esejista” tvrdi da mu je odlazak na nudističku plažu promenio život! Osetio sam toplinu, spontanost, mirnoću pogleda prema sebi i ka ostalim nudistima. Laganim koracima sam se kretao od mora ka obali, bivao opušten…
Ni danas, posle više od dve decenije, moja „ljubav“ prema nudističkim plažama ne prestaje. Ta uzajamnost je obostrana i neuništiva…