„Pravo na skidanje“ i ostale vesti iz Ile du Levant

Ako ste neko ko zdušno zagovara nudizam, a još uvek niste posetili Ile du Levant, morate to staviti na svoju listu. To je jedno od mesta koji su se samoidentifikovala kao pioniri nudizma. (Nemačka i Hrvatska su u trci za tu kategoriju.) U najmanju ruku, ovo mesto trenutno izgleda kao kakav nudistički renesansni gradić.

Deo avanture dolaženja do ovog nudističkog ostrva u Francuskoj je ukrcavanje na trajekt u luci na Le Lavandou. Pošto ova linija ima dve stanice, jednu u Levantu a drugu u susednom Port Cros-u, zabavno je igrati igru „ko će izaći na kom ostrvu“. Ovog puta trajekt je bio baš pun, i skoro svi su se iskrcali na prvoj stanici, na Ile du Levant!

Imajte u vidu da smo u tranzitu proveli skoro 24 sata. Nakon još dva sata u kolima i 40-minutne vožnje trajektom, bio sam nestrpljiv da se skinem i uhvatim suton, oslobođen od stega putne odeće!

Pre nekoliko godina poveli smo dugogodišnje prijatelje sa nama da iskuse ovu malu naturističku meku iz prve ruke. Oni ne bi rekli za sebe da su naturisti, mada su tokom godina bili na nekoliko nudističkih odmora. Naš prijatelj se naročito zanimao za istorijat ostrva, za nudistička pravila ponašanja, ili tačnije: „Zašto je toliko mnogo obučenih ljudi na ovom ostrvu?“ Napolju je solidno toplo, bez oblačka na nebu, i toliko prolaznika u farmerkama i majicama dugih rukava. Kako to?

I sad, nekoliko godina kasnije, vratili smo se na vikend naturističkog mira i samoće i ja, kao prvo, planiram da uživam za sve pare! Francuzima golotinja toliko nije strana, sa toliko mesta gde mogu da se obnaže svakodnevno, tako da nemaju taj neizdrž nas koji smo čekali godinu dana (ili više godina) na privilegiju da se skinemo goli.

Ovu pojavu smo iznova i iznova doživljavali na našim putovanjima po Evropi, gde smo pravaljivali velike razdaljine kako bismo našli mesta gde golotinja nije samo dozvoljena, već i obavezna – kao što je to slučaj sa obalom odmah iza luke na Ile du Levant. (Znakovi vam eksplicitno govore gde ne smete biti goli, gde smete i gde morate biti goli!) Međutim, tokom jutrošnjeg obilaska, shvatili smo da je ovde demografija u odnosu 50:50, neki su potpuno goli, neki nose marame za plažu, dok su ostali obučeni kao da su krenuli na planinarenje u ranom oktobru. Da li to realno?

Iza svega ovoga postoji pod-zaplet, koji je svojstven ovakvim naturističkim mestima za odmor, kao što je to Ile du Levant. Izgleda da je slučaj da porodice sve učestalije kupuju kuće u ovakvim naturističkim zajednicama, unazad dve ili tri generacije. Dešava se da kuća ostane u posedu familije, ali da nove generacije ne naslede naturističke gene. „Imamo predivnu kuću blizu prelepe plaže u Francuskoj.“ „Je li to u jednom od onih mesta prepunih golih ljudi?“ „Pa da.. naići ćete na neke lude nudiste tamo, ali ne brinite, ne morate se i vi skidati!“

Kao što je to slučaj sa evolucijom bilo kog naselja, pretpostavljam da su ovakvi slučajevi neizbežni, ali ako ste u potrazi za potpunim naturističkim iskustvom, oslonite se na uprave kampova koji se prilagođavaju mladim kamperskim porodicama, najunosnijem biznisu, među kojima je glavna atrakcija pravo na skidanje. Ako ne želite da se skinete, vi jednostavno nećete otići tamo.

Što nas vraća na na naše prvo iskustvo sa Ile du Levant negde oko 2006, kada smo sa trajekta sišli na jednodnevnu avanturu kako bismo obišli ovu istorijsku naturističku lokaciju. Moja žena i ja još uvek se prisećamo njenog oklevanja da se skine tog dana, uprkos hajpu oko ovog naturističkog ostrva i njenog pristanka na nudističko putovanje: „Jesi li siguran da ovde možemo biti skroz goli? Zašto oni ljudi nisu goli? Da li zaista u toplesu mogu da se šetam po naselju?“

Sada se smejemo tome, ali za naturiste početnike, ovo može biti jedna ozbiljna tema za razmišljanje! Kako je moj prijatelj čuo od našeg gazde tog dana, u većini naturističkih mesta „Imaš pravo da sve s sebe skineš“, ali ima par mesta na kojima pokušavaju da sprovode neki set pravila za obavezni nudizam. Izgleda da se zakon ostrva svodi na „kako želiš“.

Ovo je malo ostrvo, tako da smo do sada videli bar polovinu ljudi da su goli u restoranu ili pored bazena ili duž obale. Ali na večeri, svi ostali su bili namontirani, a neke žene čak provokativno obučene u toliko prozirnu odeću, da ih tako nikada ne bi pustili u crkvu ili na roditeljski satanak. Dok sam išao do toaleta, nisam mogao a da se ne zapitam da li sam jedini frik-šou večeras, obučen u košulju, a dole bez ičega. Možda i jesam bio, ali ipak smo na tlu zemlje „kako želiš“, i ako je iko skrenuo pogled ka meni, bio je vrlo diskretan.

Sve u svemu, bilo je to lepo veče na naturističkom ostrvu i nisam mogao da odolim pravu da skinem sve sa sebe!

Što se renesanse tiče – izgleda da je tu više njih sa 20-30 godina nego što smo videli prošlih godina. Kažu da je naturizam među mladima u usponu u Francuskoj. Možda će mladi nudisti povratiti naturističku ideju na ovom predivnom velikom kamenu Azurne obale!

 

Izvor: https://meanderingnaturist.com/2019/06/23/the-right-to-bare-all-and-other-news-from-ile-du-levant/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *