Evo konačno nađoh vremena da opišem svoje iskustvo sa putovanja tj. posete naturističkom centru Delegyhaza Oazis Camping kod Budimpešte u Mađarskoj.
Pre nego što sam otišao u Delegyhazu, već sam imao iskustvo prilikom poseta naturističkim plažama u Novom Sadu na Kamenjaru, u Beogradu na Adi Ciganliji, i u Segedinu u Mađarskoj.
Posetio sam Delegyhaza naturistički centar u leto 2016. godine, tako da sve što pišem je sveže tj. aktuelno da aktuelnije ne može biti.
Išao sam u jednodnevnu posetu, što možda i nije najbolji način da se oseti duh Delegyhaze, ali pošto sam imao priliku zaputio sam se u Budimpeštu, pa makar i na jedan dan.
Na put sam krenuo ujutru, subota je bila, jul mesec, vrućina, što je super. Prethodno sam proverio, što savetujem svima, preko interneta vreme, tj vremensku prognozu za Budimpeštu da ne bude da se prevalio toliki put, pa da se ne može uživati.
Najbrži i najsigurniji način putovanja, autoput od Novog Sada do Budimpešte. Opet preporučujem da se preko AMSS proveri da li su gužve na graničnom prelazu, jer ako upadneš u gužvu na graničnom prelazu, možeš zaglaviti satima, a ne možeš nazad, jer si u koloni. Ako je gužva Horgošu, predlažem promenu tj. pratite putokaze pre Subotice da se odvojite ili na Kelebiju, ako je tamo manja gužva ili još bolje da se odvojiš na mali granični prelaz koji stranci neće sigurno koristiti, a to je Bački vinogradi. To je mali granični prelaz – proverite radno vreme – letos je radio od 7 ujutru do 19 sati i tu je bila najmanja gužva tj. nije bila gužva uopšte.
Ja sam tamo otišao, jer je moguće da i na Kelebiji imate gužvu, a možda je i duže da se ponovo uklopiš na autoput za Budimpeštu. Jedan mali savet – obratite pažnju na radare kod nas, jer su naši imali „čudnu“ praksu da postavljaju radar malo pre graničnog pojasa na autoputu. Još jedan savet, pripremite se za plaćanje putarine kroz Mađarsku, i to se radi isključivo preko vinjete. Ne rizikujte da idete bez vinjete autoputom, jer imaju kamere, snimaju sve živo, pa se može desiti neprijatnost da vas kazne. Ja sam vinjetu kupio na ničijoj teritoriji pre ovog puta sa važnošću nedelju dana, pa je nisam morao kupiti kada sam išao na prelaz Bačke vinograde. Ali jednom sam kupio i na benzinskoj stanici posle graničnog prelaza, što i nije baš pametno, jer ne znam da li se može desiti da te kazne do benzinske. Ako idete sami, jako je nezgodno kupovati vinjetu na ničijoj teritoriji, jer dok istrčite iz kola, počnu da te obilaze jer su kolone nemilosrdne.Cenu vinjete je najbolje proveriti preko intereneta da ne bih davao cene koje možda više ne važe.
Kada sam prešao u Mađarsku, odmah sam se sa prelaza Bački vinogradi, koji nije na autoputu, uključio na autoput za Budimpeštu. Odličan autoput, samo gas i prati navigaciju. Ja sam koristio navigaciju sa mobilnog telefona sa, naravno, mapama Mađarske i, da se ne hvalim, dovela me je pred vrata Delegyhaze naturističkog centra, bukvalno.
Na interenet sajtu Delegyhaze naturističkog centra su malo starije informacije i ne preporučuju korišćenje navigacije, jer, kako oni savetuju, neće dovesti do centra nego se može još i zalutati. Ja sam se zbog takvog saveta bio pripremio i dodatnom opremom – karta Mađarske, karta Budimpešte, odštampao uputstva sa interenet sajta Delegyhaze, kao da idem na Mars, ali vredelo je jer sam bio spreman za svaku eventualnost. Pa zato sada svima i prenosim svoje iskustvo.
Imajte i kartu sa sobom, ako ne krene kako treba sa navigacijom. Kada ukucaš tačnu adresu Delegyhaza naturističkog centra: Latitude: “ 47° 15′ 0.8″ N, Longitude: 19° 5′ 59.4 E“ navigacija mora da prikaže tu adresu tj. da vidite jezero kod odredišta. Na internet prezentaciji je mapa, opis delimičan i kalendar događaja sa cenama.
Ali da se vratim na put posle granice. Autoput je jako dobar, vodio sam računa o brzini da ne divljam zbog kazni. Nije bila gužva, i naravno, bio sam uzbuđen kao malo dete, jer je to moje prvo putovanje u Delegyhazu. Posle četri sata od granice sam stigao u mrežu puteva koja se zove prilaz Budimpešti. Navigacija me je vodila nepogrešivo, kao što sam pomenuo, samo prestrojavanje je malo nezgodno i treba paziti posebno ako niste bili u Budimpešti ranije.
U Budimpeštu uopšte ne morate ni ulaziti ako dolazite iz Srbije autoputem. Prođe se 8 kružnih tokova, nekoliko izdvajanja, da bi se na kraju autoput zamenio lokalnim putem koji vodi u predgrađe Budimpešte pa do naselja koje se zove Delegyhaza. Prolazi se maltene kroz celo mesto, put je asfalt, uzak, vodite računa o pružnim prelazima koji su u naselju i van naselja. Veoma je komplikovano proći kroz naselje, jer je nekako izduženo.
Kada se izađe iz naselja, uzak asfaltni, ali malo lošiji, i dalje uslovan, putić vodi ka šumici. Ide se 15-ak km do naglog skretanja pod 90 stepeni i tada je asfalt par stotina metara zaista loš da bi na kraju prešao u nekih 20 m dobrog, ravnog zemljanog puta.
Sa leve strane počinje ograda od cigala i put vodi pored nje do glavnog ulaza u naturistički centar i velike reklame: ”Delegyhaza Oazis Camping Naturist” – koju kada sam video, bio sam naravno oduševljen.
Veliki broj vozila je bio parkiran sa strane puta u travi, pa sam tako i ja parkirao, jer nema organizovanog parkinga spolja. Veliki broj vozila okolo ulaza i dalje parkiranih uz put mi je ukazivalo da je jako posećen naturistički centar, ali sam prateći ostala vozila koja su išla iza mene i ispred mene shvatio da je na istom putu, samo malo dalje, još jedan turistički centar na istim jezerima, ali za tekstilce. Tako da nisu svi posetioci sa tim vozilima bili nudisti. Malo razočaranje, ali samo za kratko, dok nisam ušao.
Na ulazu je rampa i prijavnica. Postoji i kolski i pešački ulaz. Ne morate se skidati pre ulaska. Bilo kolima ili peške, ulazi se obučen. Na ulazu kolima ide redovno prijavljivanje i naplata, a ja sam išao peške, pa opet isto na blagajnu.
Svako mora da prođe prijavnicu, jer se naplaćuje ulaz. Ja, pametnjaković, nisam razmenio evre u forinte (tamo su još uvek forinte u opticaju bez evra), pa sam se nogama i rukama sporazumevao sa portirom kako da platim u evrima.
Srećom, a valjda je to i normalno, pozvali su jednog momka koji zna engleski. „Pa što ne kažeš da znaš engleski?”, svanulo mi je da me ne vrate da vijam menjačnicu. Kakve sam sreće, subota je oko podne – moraću do Budimpešte da idem da bih razmenio 16 evra. No, srećom, moj engleski i njegova dobra namera i sve se rešilo. Ljudi su preračunali evre u forinte i sve je bilo ok. Ali ipak razmenite evre pre dolaska na lice mesta, jer tu nema menjačnice i sve se plaća u forintama.
Dok sam čekao da regulišem međunarodnu transakciju bacio sam pogled unutra. Da skratim i da vas ne mučim – divota. Lepo sređen prostor, odmah na početku naturističkog centra je put koji vodi unutra, a takođe i okolo oko celog kompleksa. Odmah preko puta počinje plaža. Trava, lepo podšišana i polako se spušta prema jezerskoj vodi. Plaža je dugačka oko 200 m i ima nekoliko prilaza sa travnjaka u vodu da se lepo i blago spušta, a možete u vodu ući duž cele plaže, ali je malo strmije.
Kupači, nudisti, su uglavnom grupisani uz tih 5 lepih prilaza u vodu koji su 15 m široki. Naravno, zaboravio sam da kažem, kada uđeš, obučen prolaziš do mesta koje odabereš i skidaš se. Nisam video nikoga ko je obučen i to je pravilo koje se mora poštovati.
Dodatno, ovo što ću sada opisati ja nisam znao, pa ću malo detaljnije opisati organizaciju kompleksa. Unutar kompleksa koji je ceo naturistički, postoje kolektivne plaže i postoje vikendice tj kamper kućice. Vikendice su na obali jezera gde nije plaža i tamo nije predviđeno da se prilazi u prostor tj. u dvorište vikendica. Jer te vikendice su kao dvorišta – nisu ograđena, ali ispada kao da si čoveku ušao u dvorište i šećkaš se po njemu. Naravno prići će ti zakupac te vikendice, pozdraviće te, započeće razgovor, i učtivo objasniti da je tu on, sa porodicom i da je najbolje da odeš na neku od plaža.
Jedan pojas vikendica je čak i zagrađen, samo su svi natpisi na mađarskom, pa ako ne znaš mađarski može ti se desiti, kao meni, da razgledajući sam prostor koji je lepo sređen, uđeš u taj prostor. E sad, odmah ti priđe muško ili žensko i pita kuda ideš, bez grubosti, nego učtivo i objasni ti opet da je to rezervisan prostor za zakupce vikendica i da koristiš plaže.
Koristim sve vreme termin plaže. Naravno da su sve oko jezera plaže, ali za nudiste koji nisu zakupili vikendice predviđeno je da se koriste kolektivne plaže na kojima ima više nego dovoljno prostora i gde nema vikendica.
Naime, ceo prostor kompleksa je ustvari okolo jednog jezera, mislim da je veštačko. I okolo celog jezera su malo vikendice na obali, malo plaže bez vikendica – kolektivne. Takvih plaža ima 4 i ima dosta prostora uz samu obalu koje nije ni uređena plaža, ni prostor vikendica, pa ko voli malo divljine ima i za njega prostora.
Jezero ima i dva rukavca, koji su kao mali zalivi zauzeti vikendicama. Taj prostor rukavaca ne treba posećivati ako niste kamperi odnosno zakupci vikendica.
Zemljani put vodi pored tih rukavaca na sledeću kolektivnu plažu, pa sledeću kolektivnu plažu i tako do „Špica“ – tako se zove kolektivna plaža koje je najdalje od ulaza. Lep prizor, zaista kao da je špic tj. mali ulaz kopna u jezero, i tu je plaža, i šank. Tu se navodno u nekim terminima uveče održavaju i žurke. Uz obalu jezera gde je kolektivni deo, nalaze se table za upoznavanjem sa tim kuda vodi zemljani put, gde su plaže, šank, tuševi itd.
Na glavnoj najvećoj plaži kod ulaza nalaze se i kućice sa tuševima, brzom hranom i mali kafići u dve male bašte i šankom.
Nudisti su svih generacija. Da li sam ja pogodio dan ili je to tako uvek, ali najviše je mladih. Ima i parova, i pojedinaca i manjih društava mešovitih muško-ženskih koji su zajedno došli, pa su zajedno na plaži. Ima takođe i dosta porodica sa decom. Uglavnom atmosfera je prijatna. Pravila ponašanja na nudističkim plažama, naravno, treba da se poštuju. Raspoređene su kante za smeće, koje naravno treba koristiti, a ne bacati otpatke okolo. Voda je prijatna, jezerska, ulaz sa plaže u vodu je zemljani ili kamenovit. Na Špic plaži je pesak.
Mislim da je to sasvim dovoljno od mojih utisaka, svako će na svoj način doživeti možda najveći naturistički kompleks u ovom delu Evrope, a da je kontinentalnom delu. Uživajte!
Mora da je divno iskustvo. Ja kao samac nudista često izostanem iz ovakvih podviga, jer mi je bezveze da idem sam. A ovo mesto mi zvuči primamljivo toliko da bi tamo mogao godišnji odmor provesti. Zamisli samo, 7 dana bez odeće. Raj.
Interesantno mesto je i Morahalom, na samo 9 kilomerata od granice, mada ono nije striktno nudi mesto.
ok opisano za nekog ko prvi put ide, no evo da dodam..i ovo , moze da se ulaz plati i karticom,ulaz jedna osoba je 1200 ft tj 4 eura, parking auta unutra je jos ..mislim euro i sitno nesto,moze i karticom.ako ne zelite da idete autoputem,mozete na kelebiju tompu prelaz, pa putem 53 do solta pa onda na 51 sve do Kiskunlachaza..tj prodjete i taj gradic par km,i kod suzukijevog servisa(s leve strane) skrenete desno..na betonski beli put..i vozite do gradica delegyhaza, ionda cete naci vec oazis..(ako ne mozete da nadjete ond ai niste za to 🙂 )
na jezeru ima i wifi !,ali kom je do interneta ?to je mesto za specifican relax.
ne zaboravite da mobilni telefon na nudistickim destinacijama je nepristojan ako ne i zabranjen…!!!!
takdoej ako ste nepristojni neotesani glupavi,galamite,bahato se ponasate NEMOJTE PRELAZITI GRANCICU UOPSTE…ostanite u svom carstvu.
pisem ovo zato sto sam video nase ljude bas kao na gore opisane.
u morahalomu nema nudisticka plaza ikamp.. tj ima Sziki naturista kamp..10 tak km prema szegedu UZ M5 autoput, ali moze se i lokalnim prasnjavim cestama stici..
za Voldija savet: ako nisi za sam ici…nisi ni za drustvo..,i na naturisticmkim mestima ima puno opustenih ljudi..druzeljubivih..treba nekad i nekog novog upoznati.
eto.
Sjajno opisano ,mozda i previse detaljno ali svakako korisno za nekog ko bi isao tamo prvi put , svaka cast.
Ja inace nisam nudic ,ali me zbog ne znam ni ja cega sve ovo intrigira.
postovanje ja sam nudista,
obozavam golo telo,nisam bio nigde u inostranstvu,samo kod nas
kamenjar,ada ciganlija,
cim mi se ukaze prila rado cu otici,i biti go,
Lepo se provedi Svetozare.