Svoja iskustva sa nudistčkih plaža nam prenosi jedan od naših vernih čitalaca.

Ni sam ne mogu da se setim kada sam se prvi put susreo sa pominjanjem termina „nudista, nudizam“ u svom životu.

Biće da je to bilo na ostrvu Šolta pored Splita kada smo leto pred četvrti razred osnovne škole moja drugarica Dušana i ja proveli uz moju mamu i njenu prijateljicu Smiljku, i Dušaninog oca.

Čuo sam deo kratkog razgovora između tate svoje prijateljice iz klupe i Smiljke. U jednom trenutku na tatino pitanje „Da li stvarno hoćeš da ideš? Dušana je rekla kratko „Da“…

Kada smo se moja mama i ja vratili u svoju sobu pitao sam svog roditelja o čemu je reč jer mi ništa nije bilo jasno. Mama mi je rekla da će „od danas Smiljka i Dušana ići da se kupaju gole, na nudističku plažu…

Narednih dana sam bio usamljen, bez Dušane na plaži (koja će mi kasnije biti poznata kao „tekstilna“).

Razmišljao sam kako je to čudno jer sam pre mora, znajući da zajedno putujemo, uživao nadajući se da ću imati prilike da, ako ništa drugo, se približim Dušani…

Smiljka je pominjala mami šansu da ode na nudističku plažu, a Dušana je čuvši taj deo razgovora pitala svog tatu koji se nije odupirao kćerkinim željama. I društvo se razišlo već po dolasku na Šoltu jer su Smiljka i Dušana pronašle „divlju“ plažu na kojoj su sunčale sve delove tela.

Video sam narednih dana da Dušaninom tati nije baš bilo pravo što ćerka posećuje plažu ulazeći u vodu naga.

Moji pokušaji da saznam što više o ovome završavali su se rečima pomenutog gospodina „Čim se vratimo u Novi Sad biće kažnjena jer sa pionirskom organizacijom nema zezanja…“.

Tek tada mi je sinulo u glavi! Pioniri Saveza komunista Jugoslavije (odbor u Novom Sadu) pažljivo motre, vrebaju, beleže svačije aktivnosti.

Danas bi o svemu ovome mogao scenario da napiše Dušan Kovačević, ali tada je već i sama mogućnost da si učinio nešto što se kosi sa „socijalističkim moralom“ bilo sumnjivo. Iskreno zabrinut za izricanje kazne svojoj prijateljici opomenuo sam je čim se vratila sa plaže.

„Dobićeš ukor od pionira kada čuju da se kupaš gola“, ali je Dušana imala spreman odgovor „Haha, tata priča gluposti…“ I, zaista, nudizam je u socijalizmu zapravo cvetao, nije bilo nikakvih ukora ili kažnjavanja zbog nudizma.

Bilo kako bilo, narednih dana i do kraja letovanja sam zaobilazio uvalu u kojem su se kupale Smiljka i Dušana jer nisam želeo da rizikujem. Nisam ni želeo da kažem da poznajem ni njih dve ni bilo koga iz tog gologuzog društva.

Nastavio sam da se kupam i sunčam u novim kupaćim gaćicama kupljenim pred letovanje i zaboravio sam na nudiste…

Sledeća istinska prilika da se i sam okupam nag pružila mi se jednog leta u Budvi sredinom devedesetih godina.

Kada smo došli u najposećeniju turističku destinaciju na crnogorskom primorju nisam ni slutio da ću dve nedelje biti u prilici da se upoznam sa nekoliko kupača koji ne koriste kostime. Naime, Maja, ćerka vlasnika kuće u kojoj sam odseo sunčala se poput mojih prijateljica Dušane i Smiljke ne vodeći računa o veličini i boji kupaćeg kostima.

Na moje pitanje i molbu da me provede do nekih plaža koje sam želeo da posetim, Maja je odgovorila da „te mogu povesti ujutro sa sobom kada budem sa prijateljima polazila na Havaje…“

„Bili smo očajni prve godine“ – rekao mi je kasnije Majin tata kada smo pričali o plažama budvanske rivijere.

„Mislim da je to bilo pre tri godine kada nam je Maja rekla da će se od sada kupati na nudističkoj plaži. Mi i dalje odlazimo do Slovenske plaže, a ona…“ – završio je monolog razočarani otac.

Opet sam razmišljao o svemu što sam čuo. Pionirske organizacije Saveza komunista Jugoslavije odavno nije bilo, ali sam, baš kao u Dušaninom „slučaju“, mislio o moralnom aspektu cele priče…

„Nije to ništa čudno“ – rekla je Maja isto veče dok sam sa njenim prijateljima i prijateljicama sedeo na terasi lepe kuće u jednom budvanskom naselju.

“Pre nekoliko godina smo u većem društvu krenuli iz Budve ka Baru i jedna mamina prijateljica je predložila da se zaustavimo… Kada se danas setim te situacije obuzme me neki čudan osećaj strahopoštovanja prema odluci da stopiramo kola baš na parkingu u čijem podnožju sam ih prvi put ugledala. „Ovo je nudistička plaža” – rekla mi je tada tetka Jelena nastavivši: „Ako ti bude neprijatno vratićemo se do redovne plaže”.

„Sišli smo stepeništem a moja trema je sve više i više rasla. Osećala sam napetost u trenucima kada sam bila prinuđena da se prilagodim situaciji u kojoj sam se iznenada našla. Skinula sam šorc i majicu ostavši u kupaćem kostimu” – pričala nam je u društvu.

„Nisam imala izbora jer bi tetka Jelenu i mene izbacili…Došetala sam do jedne stene iza koje sam čučnula skinuvši prvo gornji a zatim i donji deo kupaćeg kostima. Nekako sam se, dok sam u jednoj ruci držala delove kostima, dogegala do mesta gde smo ostavile stvari. Mamina prijateljica je bila već u vodi, uveliko se kupajući. Ubrzo je tetka Jelena izašla iz vode pitajući me zašto gledam u sitno kamenje na tlu plaže.

„Mislim da će me ovde svi zagledati” – rekla sam tiho zacrvenevši se u licu.

„Slobodno podigni pogled i idi u vodu, niko ti se neće smejati” – dodala je tada dok sam ustajala krenuvši do prvog kupanja bez gaćica…

Slušao sam ovu priču trudeći se da razumem motive za dolaske na nudističke plaže. Maja sa društvom već treću godinu zaredom izbegava Slovensku plažu odlazeći na ostrvo Sveti Nikola u blizini Budve gde postoji plaža za nudiste.

Kada sam ostajao sam pitao sam se šta je to što neke osobe vuče da traže skrivene kutke i često neuređene obale za uživanje na suncu ? Ponuđeno mi je da se i sam razgolitim, ali iz mnogih razloga nisam prihvatio mogućnost da već kao srednjoškolac postanem nudista. Pomislio sam šta će, na moj odgovor na sam bio na „onoj” plaži pomisliti drugari, nastavnici, rodbina. Najgore će biti, znao sam, pisanje zadataka sa temom „Gde si proveo raspust ?”

Priznajem da sam bio sputan jer su moji poznanici bili nudisti, ali…

Kupajući se na tekstilnoj plaži, posmatrao sam naturiste čije su torbe bile pune predmeta koje koriste i ostali gosti primorja. Samo su kupaći kostimi smatrani nepotrebnim odevnim detaljem…

Bio sam na pola koraka da svučem kostim, ali se prilika za to ukazala tek dve godine kasnije.

Tada više nije bilo razloga od kazni davno propalih društvenih organizacija niti bojazni od „šta će drugi da kažu” komentarišući moju odluku da golišav zaronim u dubine mora. Inače, strah od mišljenja drugog je prečesto barijera za opušteni odlazak i boravak na nudističkim plažama. Doživljavanje kupanja bez kostima kao nemoralnog čina od strane mnogih građana jeste prepreka za uključivanje novopridošlica u golišavi društveni ambijent.

Ipak, i ovu nedoumicu sam ostavio iza sebe kada je prijateljica Tanja najavila da napušta plažu u Sutomoru i da prelazi… Iz iskustva (makar i posrednog) znao sam da nudisti nisu seksualni manijaci već osobe koje žele da se predaju nesputanim morskim vodama. Uskoro sam, na plaži Ratac, osetio dodir slane vode koja se prelivala preko moga tela osobođenog odeće.

Godinama, kako vreme odmiče, srećem sve više i više nudista sa kojima delim potrebu sjedinjavanja sa prirodnim lepotama u čijem okruženju se nalaze nudističke plaže.

Idem na odmor i pišem o plaži Njivice pa se čujemo sa novim tekstovima…