Nekima jako teško pada šetnja plažom u kupaćem kostimu. Drugi, pak, slobodno izlažu svoje telo pogledima drugih. Od čega to zavisi?
Mnogi stidljivo posmatraju svoje obnaženo telo čak i kada su sami u sobi, dok ga drugi slobodno pokazuju i u javnosti. To je zato što svako ima lični odnos prema pokazivanju sopstvenog tela, objašnjava filozof Mikela Marcano, autorka knjige „Rečnik tela“. Ukoliko u porodici nisu postojali tabui u vezi sa nagošću, nije neobično videti majku i ćerku nage u kupatilu ili brata kako u Adamovom kostimu istrčava ispod tuša i odlazi u svoju sobu. Ako je, pak, osoba vaspitavana da telo treba pokrivati, ona će se i dva puta zaključati u kupatilu.
„Svi smo mi pod manjim ili većim uticajem onoga što savremeno doba nameće kao prihvatljiv fizički izgled. Gledajući tela neverovatne mršavosti koja ukrašavaju naslovne stranice časopisa i reklamne panoe, nesvesno se prihvataju nametnuti estetski kriterijumi. Tela ’običnih smrtnika’ definitivno ne odgovaraju savremenim normama lepote“, dodaje Marcano. Pa i kada se dobro osećamo u sopstvenoj koži, poređenje je neizbežno, završava filozofkinja.
Neosetljivi na druge
Pa ipak, iako 58 odsto žena nije zadovoljno svojim telom a 87 odsto bi rado promenilo neke detalje, čak 95 odsto prihvata da se skine pred partnerom. Većina žena je dakle svesna da nisu proporcije bokova i grudi te koje bude želju. „Nudizam po sebi nikako ne asocira na erotiku i seks”, objašnjava francuski psihoterapeut i seksolog Alen Eril. Ono što budi erotsku želju jeste način na koji se telo predstavlja, kao i emocija. Odatle i presudni uticaj prve ljubavi na telo. Prvi muškarac koji ženu vidi nagu, doživi je kao lepu i to joj saopšti, oslonac je njenog životnog samopouzdanja, budući da sopstvenu lepotu sagledavamo u očima drugih.
Telo koje imamo ne mora biti onakvo kakvim ga mi doživljavamo i čiju sliku „šaljemo“ drugima, dodaje psihoterapeut. Opsednuti idejom da sve oči prate na plaži lelujanje naših masnih naslaga (stvarnih ili umišljenih), naravno da nećemo ni u jednom trenutku pomisliti da nam je kosa divna ili hod graciozan. Sebe ne možemo videti s leđa, osmotriti naše pokrete i utisak koji ostavljamo. Najbolji primer za to je nelagodnost koja nastaje kada sebe gledamo na video snimku. Pa ipak, jako je teško da se ne zamislimo i ne vidimo u očima drugih.
„Ljudsko biće koje niko ne gleda gubi sopstveni identitet”, objašnjava Eril. Neke osobe deluju kao da su potpuno „operisane“ i oslobođene od pogleda drugih, kao dame koje slobodno šetaju bez gornjeg dela kupaćeg kostima, neke i bez donjeg, a mnoge od njih nisu u cvetu mladosti. Ali, iako ponekad poželimo da postanemo „nevidljivi“ da bismo kao od majke rođeni uživali u kupanju i sunčanju, volimo takođe da probudimo radoznalost i poštovanje okoline.
Poslednjih godina suočavamo se sa novim fenomenom da kćerke „oslobođenih” majki ne otkrivaju grudi. Brojke pokazuju da su u Zapadnoj Evropi žene starosti od 50 do 64 godine manje stidljive od devojaka od 18 do 24 godine. Lične slobode za koje su se mnogi borili sedamdesetih godina prošlog veka sada su ograničene modnim diktatom i „stajlingom“ koji obavezuje na plaži. S druge strane, intenzivna i neograničena eksploatacija ženskog tela, koja se graniči sa pornografijom, navela je mlade da se distanciraju od takvog prikazivanja. Preterana egzibicija ih sprečava da izraze ono što ih najbolje obeležava – njihovu ženstvenost. „U očima mnogih današnjih devojaka javno otkrivanje grudi je jednako gubitku sopstvene vrednosti“, objašnjava Mikela Marcano.
Slično, inače, smatra i Jolanta Bak, specijalista za društvene tendencije: „Generacija mladih od 15 do 30 godina živi u preterano seksualizovanom okruženju. Stid se javlja kao otpor na društvene pritiske. Kćerke koje gledaju majku kako na plaži ponosno šeta gole grudi može da izazove lični otpor prema golotinji, jer je seksualnost majke nešto o čemu one ne žele ništa da znaju“.
Pohotni pogledi
Nije, međutim, nagost bestidna i sramna, već pogled drugog, tvrdi Marcano. Dokaz je da nas neki pogledi „skeniraju“ i „svlače” iako smo obučeni od glave do pete. Stid se u tim slučajevima javlja kao brana od pogleda koji nam ne prija.
Primer da se čista nagost razlikuje od seksualnosti je nudizam. „Na nudističkoj plaži potpuno je normalno biti go i niko ne zuri u ostale nudiste. To je kao da smo svi obučeni u sopstvenu kožu“, kaže Francuskinja Mari Džo, jedna od pola miliona nudista u Francuskoj, i dodaje: „Potpuno razumem da ljudima koji nisu naturisti to može zasmetati. Ja lično, kad idem sa sinovima na plažu, oblačim kostim“.
Veoma je važno da svako ustanovi sopstvene norme koje su u skladu sa profilom ličnosti. Najveći izazov savremenog doba je ograditi se od pogleda drugih, komšije, putnika u autobusu, mladića i devojaka u kafićima i slobodno izraziti svoju ličnost. Sa kostimom ili bez njega, najbitnije je dobro se osećati.
Prezir prema telu
Kod starih Grka odeća se oblačila samo u posebnim prilikama, a u drugim aktivnostima, posebno u sportskim, oni su bili nagi. U svim kasnijim epohama bilo je etničkih grupa čiji su članovi, pozivajući se na stare Grke, bili nagi (i proganjani). I danas ima mnogo naroda u regiji reke Amazon u Brazilu gde čitave etničke zajednice žive sasvim otkrivenog tela, kao i u Severnoj Africi i u Australiji.
Telo, nago ili odeveno, bilo je i predmet mržnje ne samo u našoj hrišćanskoj civilizaciji, već još pre 2500 godina iz vremena dualističkih religija Persije i Irana, da bi tek početkom 20. veka ljudi prema njemu postali tolerantniji. Ovaj obrt pripisuje se protestantskim zemljama, pre svega Engleskoj, Nemačkoj, gde se razvio pokret sa posebnom ideologijom „telesnosti”.
Nudisti i naturisti
Poznavaoci prilika u svetu „golaća” razlikuju nudizam od naturizma. Prvi su osobe koje se kupaju i sunčaju nage, a naturisti su oni koji zastupaju i određeni pogled na svet. Oni se zalažu za život u skladu s prirodom, vegetarijanski se hrane, angažuju se na čuvanju prirodne sredine od zagađenja. Nudizam, međutim, može da ima i politički uticaj kada se nago telo koristi kao protest protiv religijskih i političkih stega, konformizma ili da bi se skrenula pažnja na humanitarne probleme i potrebu za zaštitom životinja. Recimo, u Velikoj Britaniji poznata je svetska trka „golaća” na biciklima koja je bila preplavljena ekološkim parolama.
Danas se neseksualni nudizam toleriše u većini evropskih zemalja, naravno ako nije na javnim mestima, a ko želi da oseti čari prirode na svom telu, može to da učini i u sve popularnijim nudističkim šetnjama po planinama.
U katoličkim zemljama ovakav povratak prirodi nije baš omiljen, pa ipak Francuska je izgradila čitave komplekse nudističkih plaža još 1934. godine, i to na azurnoplavoj obali i Atlantiku, ali su legalizovane tek 1969. godine. Na njima se kupa i sunča dva miliona naturista i nudista iz severnih zemalja, pa je ljubav prema prirodnosti i nagosti još jača, budući da je „blagoslovljena“ i velikim profitom.
Sve zavisi od kulture
Kod mnogih evropskih naroda nudizam se i danas povezuje sa egzibicionizmom i voajerizmom, naročito u Poljskoj i zemljama evropskog juga. Prema rečima francuskog psihologa i filozofa prof. dr Marka Alena, stid je povezan sa osećanjem sramote od drugih. Kao društvena kategorija, on se kulturološki i geografski menjao kroz istoriju, pa su u različitim vremenima i sredinama stid izazivali drugi delovi tela. Tako se u nekim narodima smatralo velikom sramotom pokazivati – kosu. Ipak, kod većine naroda sramotno je pokazivati genitalije i grudi, ali ima i onih kod kojih se skrivaju uši, članci na stopalima… U pojedinim istočnim zemljama veća je sramota pokazivati usta nego polne organe!
Najpoznatiji naturisti
Među „ambasadorima naturizma“ je najviše onih kojima profesija nalaže da imaju lepo telo i slobodnije ponašanje, pa su tu, recimo, glumci (Ani Žirardo, Vanesa Paradis, Helen Miren, Ema Tomson, Viktorija Abril, Bred Pit, Brus Vilis, Deril Hana, Dru Barimor, Hju Džekmen, Metju Mekonahi, Kolin Farel, Juan Mekgregor, Uma Turman) top modeli (Kejt Mos, El Mekfirson i Femke Jansen), sportistkinje (Nađa Komaneči i Katarina Vit), pevači (Alanis Moriset, Eros Ramacoti) ali ima i političara (premijer Italije Silvio Berluskoni). Naturista je bio i slavni režiser Alfred Hičkok.
Vera Bošković
Izvor: Politika
