O nudistima uopšte
Do prošle godine nudiste sam doživljavao kao specifican soj ludaka kojima nedostaje par dasaka u glavi.
A onda, 2012. zapucam sa porodicom u Čateške Toplice, gde me Slovenci izbaciše iz saune uz obrazloženje da je svuda u Sloveniji ulaz u saune dozvoljen samo ako si golišav. Naravno, kao i svaki srbenda inadžija, skinuo sam gaće i ponosno ušetao nazad u saunu.
Tada sam prvi put šetao, sedeo i kupao se potpuno go u prisustvu više ljudi oba pola. Da, tamo su saune mešovitog tipa – istovremeno ih posećuju i muškarci i žene. U svakom slučaju, to je ostavilo toliko pozitivan utisak na mene da sam posle toga, zajedno sa suprugom, posetio Spa još dva puta.
Osećaj slobode
Da, to je glavni komentar svih nudista na pitanje šta je to toliko posebno u nudizmu. I zaista jeste fantastičan osećaj. Kao što Red Bull daje krila, skidanje gaća daje osećaj slobode. Pretpostavljam da ceo doživljaj nastaje kao posledica lučenja serotonina i dopamina poznatih pod imenom hormoni sreće. Zašto se oni ne luče kad skineš šorts i ostaneš u gaćama, to ne znam.
Živeo osećaj slobode! živeo!
Nudisticke plaže
Ove godine overili smo Tasos gde smo imali želju da posetimo i Paradisos, jedinu naturističku plažu tamo, ali ispostavilo se da su tamo golaći u tragovima (čitaj-nema ih). Upravo to razočarenje motivisalo je donošenje odluke ‘Idemo na Adu Bojanu pa šta nam Bog da’
A sad malo o Adi Bojani
Ada Bojana je 530km udaljena od Beograda. Vozili smo sledećom rutom – Beograd, Mionica, Divčibare, Požega, Užice. Spavali na Zlataru u Panorami za 1.300 dinara po osobi. Ujutro rano nastavili za Ulcinj tj Adu. Ukupno 8h efektivne vožnje sa čekanjem na granicama. Preko Divčibara skratili za 30-tak km ( u odnosu na Ibarsku). U Crnoj Gori veliki broj radara, obavezno poštovati ograničenja. U povratku sa ručkom na Zlataru u konobi “1.Maj” trebalo nam je oko 10h.
Da je daleko, jeste daleko. Preporučujemo rutu preko Divčibara, zato što je kraća, bezbednija od Ibarske jer nema saobraćaja, (doduše ima krivina), i znatno brža jer ne gubite vreme na obilaznici oko Čačka.
Ostrvo
Ada Bojana je trouglastog oblika. Ono što bi bila hipotenuza tj donja strana, predstavlja plažu u dužini 3km, dok bi katete bile dva kraka Bojane. Levi krak je ujedno i granica sa Albanijom. Dakle, bez pasoša u zubima nemojte preplivavati Bojanu.
Ulaz
Kada konačno stignete tamo, nailazite na rampu, plaćate 5 eura ulaz i nastavljate prema kompleksu. Ako ste jednodnevni gost, nemate mogućnost refundacije tih 5 eura na recepciji. Ukoliko imate uplaćeno noćenje, dobijate povrat 5 eura prilikom odjavljivanja.pod uslovom da niste izgubili fiskalni račun kao dokaz da ste platili ulaz.
Smeštaj
Četiri tipa smeštaja. Kamp, bungalov (60 eura dnevno), sobe (70e), apartmani (90e). cena je za dve osobe, po tipu noćenje s doručkom. Od objekata postoji još i recepcija sa pansionskim restoranom, minimarket i restoran na plaži. Sve se nalazi na desnoj strani plaže, blizu desnog kraka Bojane. Naše utiske o smeštaju ću izneti u posebnom tekstu.
A sad malo o plaži i skidanju
kroz pomenuti kompleks možete šetati goli, ali i ne morate. Na recepciji i restoranu obavezna je garderoba, dok u restoranu na plaži vi donosite odluku.
Na plaži se podrazumeva golotinja. Redari tj spasioci, vode računa da se ovo pravilo ispoštuje. Plaža ima dva dela, sređeni i divlji. Sređeni je oko 500 metara,sa ležaljkama i suncobranima, dok je divlja plaža oko 2,5km.
Naš utisak je da su golaći grupisani ovako: stariji i konzervativniji parovi kao i porodice sa decom na uređenom delu, liberalniji parovi na divljem. Najgušće je na uređenom delu, a gustina se smanjuje kako odmičete.
Ono što karakteriše ovu plažu jeste migriranje – imate utisak da se po ceo dan svi šetaju s jednog na drugi kraj.
Postoje dva tipa liberalnijih: muško-ženski i muško-muški. Kažu da se broj muško-muških ozbiljno povećao poslednjih godina. Oni su uglavnom stacionirani na samom kraju plaže, tj najbliže Albaniji. Pred sam kraj plaže, u proseku je po jedan par na svakih 50-100 metara.
Sex na plaži
Ima ga, mada realno manje nego što smo očekivali. U moru, na pesku ili u šipražju iza peska, kod oba tipa parova. Uglavnom se takve aktivnosti odvijaju na najudaljenijem delu. Upravo iz tog razloga se i dešava migracija na plaži – npr ležite sa voljenom osobom i čitatate knjigu, kad se smorite, otpešačite do granice sa Albanijom, pre granice se malo zabavite pa onda nazad u red po čitalačku značku.
Muško-muški parovi su praktičniji, oni kampuju uz granicu po ceo dan i ne moraju da šetaju tamo vamo po pesku dva tri puta dnevno. Oni samo uđu u more ili u šipražje i gotovo. Voleli bi i oni na pesku, al ipak je ovo Balkan pa je zadovoljstvo topline peska prednost koju imaju oni drugi.
E sad, oko svog ‘akcija šetnja u prirodi’ postoji jedan problem, a to su pojedinci. Oni koji vole da gledaju. Dakle, ako vas ponese miris mora, huk talasa, pesma galebova, i zalazak sunca da voljenoj polovini pokažete koliko je volite, a odnekud se tu pojavi pojedinac na 10m od vas i ne skida pogled, najbolje je da prekinete to što ste započeli i sačekate da ode. U protivnom, ako se zapati, nećete ga se otresti do kraja letovanja. Pojedinaca je malo radnim danima, a najezda je vikendom.
Ovo su neke od osnovnih stvari koje pre dolaska nisam znao, a u koje su me uputili ljudi koji često borave na ovakvim plažama.
Kakvi su nam utisci posle tri dana provedenih tamo? Smeštaj je loš, cena relativno visoka, divlja plaža štrokava, ali iskustvo nezaboravno i vredi svaku paru. Ovde se ipak ne dolazi zbog hrane, plaže, smeštaja, kupanja, već zbog sveukupnog osećaja slobode koji se ne može opisati već se mora doživeti. Tokom ta tri dana na sebi sam imao garderobu jedino kad sam ulazio u restoran na doručak, ostalo vreme sam uživao u naturalizmu.
Za kraj, dođite, probajte i nećete pogrešiti.
Izvor: nemagreske.com
Jedno od najpreciznijih tumačenja odnosa prema nudizmu dala je moja poznanica Jelena, rekavši da mi radimo identične stvari kao i tekstilni kupači. Jedina razlika je što plivamo, sunčamo se, družimo i šetamo nagi. Goli se međusobno pozdravljamo, čitamo knjige, obnaženi igramo različite sportove – dodala je.
Često sam se pitao “kako se postaje nudista ?” odnosno da li je svesna odluka muškaraca i žena da se sunčaju bez kupaćih kostima ipak izazvana nekim drugim razlozima ? Šta je potrebno da se dogodi da bi osoba, dolaskom na plažu, skinula sve sa sebe znajući da tim činom često stiče nepoverenje okoline, nerazumevanja i poneku osudu ? Zašto je, barem u mom slučaju, bilo neophodno da se uverim u predrasude o nudistima da bih tek godinama potom došao do pozitivnih zaključaka ?
Odavno više nisam šokiran prizorima nagosti. Od trenutka kada sam probao nudizam kupaće gaće sam oblačio izuzetno retko. Ipak, dok nisam postao nudista često su me prizori nagosti čudili, zbunjivali, čak i plašili…
Negde sa osvitom modernih vremena, uz niz pozitivnih stvari i izuma (parna mašina, sijalica…) stvoreni su, po mom mišljenju, i sasvim suvišni predmeti. Za nas nudiste, to su svakako kupaći kostimi za devojke i žene, kao i kupaće gaćice za muškarce. Za njih, tekstilce, ovi predmeti su jako bitni rekviziti za plažu, a pojavljivanje novih modela je, često, glavna letnja atrakcija.