Zemljotres koji sam aprila 1979. godine preživeo u Crnoj Gori ostavio sam iza sebe pre više od tri decenije. U promenjenim okolnostima, i ove godine sam stigao na jadransko primorje sa kojeg nosim i lepe uspomene…

Jedna od njih je i predmet ovog teksta. Reč je o mom višegodišnjem letovanju u mestu Njivice, gradiću naspram Herceg Novog koji administrativno pripadala opštini Igalo. Poslednje naseljeno mesto u Crnoj Gori i uz samu granicu ove države sa Hrvatskom, jedino u Boki kotorskoj poseduje nudističku plažu. Petu godinu zaredom, kupaće gaće ostaše mi suve nakon kupanja na delu Južnog Jadrana, najsevernijoj tački „Adriatico montenegrino…“

Poznavaoci prilika koji duže pamte kažu da je kupalište za nage turiste u Njivicama bilo drugo po vremenu nastanka u bivšoj Jugoslaviji. Vele da su plažu sa međunarodnom oznakom FKK posećivali gosti iz mnogih evropskih zemalja kada je u Njivicama radio stari hotel sa disko klubom.

Oni koji se sećaju tog vremena tvrde da je nudistička plaža bila mnogo posećenija nego danas i mnogo duža od njenih sadašnjih dimenzija.

Zauzimala je ne samo današnji deo iza paravana, već i prostor gde se sada nalazi kafe bar za tekstilne kupače.

Ovih godina, samo pomenuta trščana ograda deli kupače u kostimima od nas koji uživamo dok, pri ulasku u vodu, bivamo zapljusnuti talasima koji se razlivaju po našim nagim telima. Nudista je mnogo manje nego nekada, međutim gologuzisti oba pola i dalje redovno dolaze do plaže impozantnog kompleksa „Rivijera“ provodeći vreme među prijateljima i istomišljenicima.

Neposredno pre odlaska na more prelistavao sam jedan naš zabavni časopis u kojem je pisalo šta je sve važno poneti na plažu. Saveti su počinjali sa „obavezno probajte svoj kupaći kostim iz prošle godine…“

Nudiste i njihovu opremu niko nije ni pomenuo. Bilo kako bilo, za ovu godinu sam se ponovio crnim papučama u kojima sam mogao slobodno da koračam po morskim dubinama izbegavajući ježeve i morske trave.

U Njivicama me je ove sezone dočekalo i jedno neprijatno iznenađenje.

Ne samo mene nego i ostale kupače bez kostima iznenadio je prizor „otvorenog pogleda“, odnosno činjenice da je barijera koja nudiste štiti od radoznalaca i voajera bila, prvog dana moga boravka, pomerena u stranu. Na sreću, brzo smo se organizovali i trsku vratili na mesto gde sam je zaticao i prethodnih godina. Tek tada je moglo da počne uživanje među onima koji svoje javno svlačenje na obeleženim plažama ne smatraju nemoralnim činom. Naprotiv, svima koji vole more, sunce i slobodu najiskrenija je preporuka da zaborave na kilograme, strah od neprihvatanja i ostale barijere i da se prepuste uživanjima u mirisima mora.

Pomenute okolnosti nisu previše uticale na moje niti (ne)raspoloženje ostalih naturista u prostoru dužine tek nekoliko stotina metara.

Nudistički deo plaže, o kojem zvanično brine Javno preduzeće „Morsko dobro“ (ranije je kupalištem upravljao menadžment hotela „Riviera“ i neizvesno je, barem ove sezone, hoće li isti ponovo dobiti priliku za to) podeljen je u dva dela omeđenim stenama. Grupa stena deli FKK plažu Njivice na dva nejednaka dela gde je prostor bliže ulazu (iz pravca tekstilne plaže) uređeniji i u kojem boravi gro naturista. U „prvom delu“ nalazi se pristupačan ulaz na kupalište i tuš koji radi sa „promenljivom srećom“.

Kraći deo jedine nudističke plaže u Boki kotorskoj koriste ljubavni parovi…

Tekstilni deo plaže hotela “Riviera“ poseduje teren za odbojku, kafe bar i bazen za goste ovog kompleksa.

Nudistički deo ne poseduje ništa od navedenog i zato je potrebno obući kupaće gaćice kada želite da popijete kafu u društvu prijatelja. Ova okolnost stvara malu nelagodu kod nudista ali, kada znate da ćete uskoro ponovo biti obnaženi, sve pomenute „muke“ se lakše podnose.

Noseći kostim samo gde je neophodno (pri prolasku sa tekstilnog na nudistički deo) obnažujemo se na delu koji pripada samo nama. Tako sam i ja danima jedva čekao da se pojavim „iza paravana“ noseći samo najnužnije stvari. Mogu da kažem da se od ručnog časovnika nisam odvajao i to je bio jedini modni detalj na mom golišavom telu. Mnogi nudisti i nudistkinje su u Njivicama, baš kao i na svakoj drugoj nudističkoj plaži, nosili šešire, marame i torbe u kojima nije bilo mesta za kupaće kostime.

Veče je bilo rezervisano za odlazak do Igala i Herceg Novog, a jedan dan sam boravio u Dubrovniku posetivši FKK plažu na ostrvu Lokrum. Ova plaža je, za razliku od one u Njivicama, stenovita i veoma dobro uređena. Obeležena međunarodnom oznakom za kupanje bez odeće i neposredno ispred ulaza opremljena kafićem, FKK Lokrum priziva neke sasvim davne utiske…

Apel za očuvanje nudističkih plaža koje su “izvorno ljudsko stanište u spoju pijeska i morske vode“ svakako bi trebalo potpisati kada god se inicijative ovoga tipa pojave. Vlasnici lokala, preduzeća i hotela se često menjaju, a ostaje potreba mnogih od nas na dodir vode i golih tela…