Dragi čitaoci, donosimo vam tekst od pre tačno 20 godina iz Ilustrovane politike, o nudističkoj plaži na Adi Ciganliji.

Nije lako biti naturista u Beogradu. Treba se izboriti sa apsolutnim neshvatanjem ljudi oko sebe, izaći na kraj sa voajerima, a onda pešačiti po najvećoj vrućini puna četiri kilometra do drugog kraja Ade Ciganlije.

Jer tu, iza žičane ograde na kojoj stoji tabla sa natpisom „Nudistička plaža“, nadležni su najzad dopustili da naši lokalni naturisti uživaju po svom nahođenju u blagodetima vode i sunca.

Očigledno je da naturista ima sve više. Tog vrelog letnjeg dana na temperaturi od 37 stepeni svaki pedalj besprekorno čiste obale bio je zauzet. Bez obzira na godine, kilograme, građu i pol, naturisti su bez kompleksa izlagali svoja naga tela sunčevim zracima. Od stidljivih početaka naturizma u Beogradu dele nas pune dve decenije, a toliko isto traje i bitka za Adu Ciganliju, u stvari za prostori na njoj.

– Ja sam pionir naturizma – kaže Vladimir Stanišić koji radi kao radi kao elektrotehničar u „Minelu“ da bi se odmah brzo ispravio.

– Ne, ne, ja sam veteran naturizma.

Udruženje naturista Srbije za osnovni cilj svoje delatnosti smatra da sve što se dešava na Adi treba da bude pod stalnom kontrolom da nema nikakvih ispada, neprijatnosti, ometanja mira ljudi koji se sunčaju i kupaju nagi.

– Mi smatramo da nago ljudsko telo nije ružno, da svako ko želi može da dođe na naš deo plaže. Nije to mesto, kako drugi zamišljaju samo za mlade, vitke, lepo građene. Mi ne očekujemo da nam dolaze samo manekeni. Čoveka doživljavamo kao ličnosti, važnija je njegova duša od tela.

Treba napomenuti da ovi ljudi nisu egzibicionisti.

Da na taj način želimo da skrenemo pažnju na sebe, mi bismo to uradili drugačije: napravili bismo demonstracije ili nešto slično. Ali ne, mi samo jedva čekamo da dođe lepo vreme da možemo da nađemo mesto pod suncem, da se opustimo i prepustimo prirodi. A to nam je svima posle duge i hladne zime potrebno.

Pre dvadeset godina, 1977, osnovano je Udruženje naturista Srbije.

Toliko traje i borba za mesto na Adi Ciganliji čija obala ima osam kilometara. Iz godine u godinu selili su ih sve dalje i dalje da bi se najzad našli na četiri kilometara od ulaza. Svoj deo obale održavaju, skupljaju otpatke, jer iskreno vole prirodu.

Njihovo ponašanje na plaži regulisano je nepisanim pravilima.

– Nema nikakvog posebnog obezbeđenja, ali smo uvek spremni da skrenemo pažnju na pristojno ponašanje i da zamolimo ljude da ne dosađuju devojkama. Godinama sanjamo o visokoj živoj ogradi koja bi rešila mnoge nevolje, zaštitila nas od indiskretnih pogleda i neugodnih dobacivanja.

Naturisti smatraju da se ne treba stideti nagog tela i da od najranijeg detinjstva treba privikavati mlade da to shvataju kao nešto normalno.

Izvor: Ilustrovana politika, br. 2010 od 26. VII 1997. godine