„Da nije Španske naturističke federacije, nudizam bi već bio zabranjen na gotovo svim plažama u Španiji”

Intervju sa Ismaelom Rodrigom, predsednikom Španske naturističke federacije

Zdravo Ismaele! Možete li nam, molim Vas, opisati istoriju naturizma u Španiji? Kako je to sve počelo?

FEN (Federación Española de Naturismo) je osnovana 1981, tako što su se spojili Katalonski klub naturista (CCN), Mediteransko udruženje, Baskijsko udruženje (ANV) i Andaluzijsko udruženje.

Kada je Španija dobila svoju prvu nudističku plažu?

Sve do 1988, u krivičnom zakonu Španije, postojala je stavka „nedolično ponašanje u javnosti”. Ipak, odmah nakon pada Frankove diktature moglo se saznati za nekolicinu izolovanih plažica sa nudističkom tradicijom. Sa dolaskom demokratije, ove plaže je Odeljenje Ministarstva zaštite životne sredine uključilo u listu koja ih klasifikuje kao nudističke.

Zakonska dekriminalizacija nudizma stigla je nakon nekih problema na plažama Galisije, koji su doveli do odluke Vrhovnog suda da jednog nudistu osude. Španski zakonodavci shvatili su tada da je problem u zakonu. Odluka Vrhovnog suda pokazala je potrebu da se preinači odluka krivičnog zakona u Španiji, odbacujući prekršaj kao što je nedolično ponašanje na javnom mestu. Posledica svega toga je da je nedolično ponašanje u javnosti odbačeno kao neustavna stvar.

Španski parlament je 1988. doneo zakon iz kojeg je uklonjeno nedolično ponašanje, a takođe je izmenio i postojeći „Obalski akt”. U tom novom aktu prethodno referisanje na tačke moralne prirode koje je tzv. „moralna policija” unela 1969. u stari Obalski akt, nestalo je. Od tada pa nadalje, sve ostale plaže su određene kao slobodne za upotrebu svim građanima (bilo od strane naturista ili tekstilaca).

Da li je tačno da je potpuno legalno biti go bilo gde na španskoj obali?

To je takozvani „princip legalnosti”. Ni obezbeđenje, ni državni organi, ni sudovi ne mogu da nateraju nekoga da se ponaša na određeni način baziran na ličnom mišljenju, već baziran na zakonu. Jasno je da ne možete krivično goniti nikoga ko se kupa go.

FEN promoviše nudizam samo u slučajevima kada je oblačenje jasno nepotrebno i čak škodi, takoreći, naročito tokom kupanja i sunčanja, ali takođe brani pravo da se bude go u bilo kom drugom okruženju, na primer na ulici, ako neko želi da bude go.

Zbog toga smo kontaktirali gradska veća koja pokušavaju da sprovedu lokalne zakone ili bilo koja pravila koja se tiču dres-koda i objasnili smo im da to nije po zakonu. Generalno gledano, njihovi pravni savetnici su nam potvrdili da smo u pravu i povukli su zabrane koje su bile u fazi nastajanja. Ako nastave sa zabranama, mi podnesemo žalbe, a ako ih odbace, mi tužimo ta određena veća.

Poslednjih godina izgubili smo tužbe sa 3 važna veća: u Barseloni, Kadisu i Valjadolidu. U Vrhovnom sudu su većinom konzervativne sudije (predsedavajući je uvaženi član Opus Dei-a).

Ipak Vrhovni sud shvata da smo bili u pravu kada smo rekli da fundamentalne slobode ne mogu biti regulisane zabranama, jer su one ustavno uvedene u zakon. Međutim, doneta je odluka da ako bilo koji gradski savet želi da reguliše nudizam na plažama, to može i da uradi.

Savet Kadiza zabranio je nudizam na plažama u glavnom gradu pokrajine, ali se nije izjasnio u vidu ostale teritorije, tako da su ljudi sad u situaciji da od kuće do plaže idu goli i da tamo moraju da se obuku, da bi se opet skinuli kad idu kući.

Trenutna situacija koja oslikava akcije koje je praduzela Španska naturistička federacija sa drugim udruženjima je sledeća:

Žalili smo se ombundsmanu, koji se u potpunosti složio sa nama. On smatra da je naturizam ili nudizam ideologija, i stoga ne podleže odlukama Vrhovnog suda.

FEN se žalio Vrhovnom sudu, bazirajući argumente na „ideološkoj slobodi”, ali tokom procesa, slučaj Stefana Gauga, koji se tiče „slobode izražavanja” došao je na dnevni red Evropskog suda za ljudska prava, koji je izrekao sledeće:

„Subjekat je odlučio da bude go u javnosti kako bi izrazio svoj stav o tome kako je ljudsko telo neuvredljiva stvar… Sud tako vidi da je nudizam u javnosti može biti viđen kao način izražavanja, i da su njegovo lišavanje slobode, gonjenje, zatvaranje, represivne mere koje su preduzete kao reakcija na njegov stav u žalbi. Ovde je došlo do sprečavanja da se ostvari svoje pravo na slobodu izražavanja.”

Iz ovog razloga, Španska naturistička federacija koristi ovu ECHR presudu, koja je nadređena bilo kojem evropskom nacionalnom sudu, pred gradskim savetima.

Federacija deluje sa ciljem da dovede do povlačenja takvih nelegalnih zabrana u još par gradskih saveta, gde su još uvek na snazi. Tako je 2018. „Novi lokalni zakon zaštite gradskog okruženja” stupio je na snagu u Valjadolidu, zamenjujući prethodni koji se zvao „zaštita saživota građana i prevencija antisocijalnih akcija”. Zabrana nudizma je uklonjena i Valjadolid se vratio u normalu. Ovo je bila veoma važna pobeda za naturizam, jer je Valjadolid grad bez obale, što čini ideju još jasnijom. Takođe je i od velike važnosti za Federaciju španskog naturizma, koja se godinama borila za ovo.

Nakon toga su se Kadis i Barselona složili da promene svoje lokalne zakone.

Koliko naturističkih udruženja postoji u Španiji? Koliko članova brojite svi ukupno? Koliko ima naturističkih letovališta? Koliko nudističkih plaža?

Španska naturistička federacija se sastoji od 17 udruženja, sa oko 3000 članova sa godišnjom članskom kartom i pečatom Internacionalne naturističke federacije. Na našem sajtu nalaze se letovališta koja smo odobrili i kojih je oko 12 (http://naturismo.org/vacaciones/). Što se tiče nudističkih plaža, u praksi sve plaže su opcionalno nudističke. Na našem sajtu smo ukazali na kvalitetne plaže sa ustanovljenom nudističkom tradicijom, kojih je blizu 500 (http://naturismo.org/playas-nudistas/), a svaka je postavljena sa pozicijom na Google mapi, kako bi bilo kome bila laka za pronalaženje.

Da li ima naturizma i u kontinentalnoj Španiji?

Naravno. ADN (Madridsko naturističko udruženje) organizuje nudističke ekskurzije po planinama. Preko leta, ADN sa Gradskim većem Madrida organizuje nudistička okupljanja na nekim bazenima. To što se mešaju gole porodice sa „tekstilnim porodicama“ nije nikakav problem a mediji to svakako isprate sa naglaskom na to da nošenje kupaćeg ne treba da bude nametnuto na svim mestima za kupanje, kao što se to recimo dešava u slučaju nošenja toplesa.

Koji su to najpopularniji događaji koje naturistička udruženja organizuju u Španiji? Do koliko ljudi možete doći?

Južnoevropsko porodično okupljanje, koje se održava svake godine u „El Portusu“ finansijski podržano od strane Internacionalne naturističke federacije, dovodi više od 200 ljudi širom Evrope, uključujući čak i Irsku. Još jedno okupljanje na koje dođe dosta ljudi je ono koje se održava na Majski praznik banke u „Hramu sunca“, tokom kojeg se održava trka, koja je takođe od ove godine pa nadalje podržana od strane Internacionalne naturističke federacije.

Tu su i gole vožnje bicikala u Madridu, Valensiji, Valjadolidu… koje takođe odgovaraju mnogim nudistima, iako ova okupljanja nije organizovao naš kolektiv.

Sa vremena na vreme dese se neki sudski sporovi u vezi sa naturizmom u Španiji. Recite nam o čemu se tu radi.

Španska naturistička federacija je uvek spremna da odgovori na bilo koji pokušaj kriminilizacije golotinje. Uprkos našem konstantnom prisustvu u medijima, s vremena na vreme gradska veća prezentuju poneki lokalni zakon sa nudofobskim sadržajem. Čim mi za tako nešto saznamo, kontaktiramo veće telefonom i pošaljemo im pravnu dokumentaciju Evropskog suda za ljudska prava, ombundsmanovu, itd, i objasnimo im kako su druga gradska i opštinska veća eliminisala takva pravila i čak odlučila da promovišu nudizam kroz turizam, o čemu im takođe dostavimo podatke. Ako oni ne prihvate te dokaze, mi ulažemo žalbu na spornu odluku i pritisnemo ih tako što ih posramimo u medijima. Ako oni i dalje nastave da sprovode svoj lokalni zakon, mi čekamo dva meseca kako bismo došli do Regionalnog suda. Kada izgubimo na sudu, onda predmet šaljemo na Vrhovni sud. Sve ovo košta, tako da, pošto smo podneli neke finansijske posledice, sada više insistiramo na osudi i pritisku putem medija. Pretimo im krivičnim prekršajima, u slučaju kojih bi mogli da završe po zatvorima, pozivamo se na integritet gradonačelnika a čak i poslanika koji su izglasali taj predlog, tako da ih barem jednom obavestimo da je nemoguće ignorisati da je problematični lokalni zakon nelegalan.

Možete li nam objasniti ulogu Španske naturističke federacije i udruženja u razvoju naturizma u Španiji? Da li postoji i neka „slobodna scena“ i neformalne grupe naturista?

FEN sarađuje sa NGO-ovima koji se bave zaštitom ljudskih prava i sloboda. Mi ohrabrujemo formiranje grupa koje se baziraju na odbrani prirodnog okruženja ili plaža, spajamo ih jedne sa drugima i ohrabrujemo ih da formiraju udruženje i da se priključe našem. Ove godine rad na tome je doveo do stvaranja novog udruženja za očuvanje Kantarihan plaže, i još dva projekta u razvoju, u Raku de Konilu i Macaronu. Od 2005. FEN sarađuje sa Ministarstvom životne sredine oko očuvanja tradicionalnih plaža. Sarađujemo i sa regionalnim skupštinama: naš cilj je da se ove godine usvoji Predlog zakona u svim oblastima koji deklariše da nudizam ne može biti zabranjen i da pitamo gradske i opštinske savete da sarađuju sa nama u širenju pozitivnih vrednosti u smislu ljudskog tela koje sa sobom nosi naturizam i turistički potencijal koji može da se iz njega izrodi.

Prema istraživanjima, više od polovine Španaca je u nekom momentu probalo nudizam. Iako se samo manje od 7% Španaca protivi nudizmu na svim plažama, mi smatramo da kada ova naša organizacija ne bi postojala, nudizam bi već bio zabranjen na skoro svim plažama, jer smo kroz naš rad uspeli da eliminišemo preko sto lokalnih zakona u nastajanju i verovatno zaustavili još stotinak drugih saveta da krenu njihovim putem.

Da li verujete da postoji porast društvenog prihvatanja naturizma u Španiji i ostatku sveta?

Generalno da, sa malim usponima i padovima. Zabrinuti smo što vidimo da cenzura društvenih mreža u Americi normalizuje sakrivanje i pikselizaciju nudizma. U Španiji golotinja nikada ranije nije bila cenzurisana, u kontekstu plaža, naturističkih događaja, akcija podizanja svesti (vožnje bicikala, okupljanja ljubimaca, feminističkih pokreta…) i generalno nije povezivana sa seksom. U bilo koje vreme smo mogli da se pojavimo na televiziji. Ipak, u zadnje vreme na nekim kanalima pojavljuju se slučajevi samocenzure, a kažem samocenzure jer se zakoni nisu promenili. Ovakva cenzura se ne slaže sa našom kulturom a uvodi se malo po malo, sa uplivom i uticajem američkih i aglosaksonskih medija.

Još jedna zabrinjavajuća stvar je ta što u ovo vreme svi imaju video kamere u svojim džepovima, tj. svoje mobilne telefone, i to sa trenutnim pristupom društvenim mrežama. Neki ljudi se plaše da uživaju u naturizmu na plaži zbog mogućnosti da budu fotografisani i okačeni na neki sajt. Protiv ovoga nemoguće je boriti se, tako da je jedino rešenje da se golo kupanje normalizuje, pa na kraju neće biti te društvene razlike između slike na kojoj ste potpuno goli ili obučeni u kupaći kostim, a ljudi neće mariti za to da li će završiti na Internetu, jer ne rade ništa pogrešno, čak potpuno suprotno.

Boriti se iz ugla naturističkog pokreta protiv fotografija prirodne golotinje, naših golih slika, potpuno je nemoguća bitka. Zbog toga naš trud mora biti usmeren ka edukaciji u dva stupnja: nije u redu fotografisati strance na plaži (bilo da su goli ili ne), a mi ne treba previše da se stresiramo ako nas neko snimi gole, jer smo ponosni na to što pripadamo toj manjini koja ne nosi odeću kada ona nije potrebna, a to pogađa samo na nivou ljudskog bića, seksuališući naše telo i lišeći ga slobode bez ikakvog racionalnog razloga.

Da li ste imali probleme sa Španskom policijom ili žalbe od strane lokalaca?

U vrlo malo slučajeva. Ponekada je tu policajac/policajka, ali problem se reši čim ih zamolimo da pozovu svoje stanice i konsultuju se sa svojim nadležnima (koji su često bolje informisani).

Taj 1% populacije koji se protivi nudizmu obično ni ne ide na plaže jer im sam prizor ljudi sa malo odeće stvara mentalne probleme. Njihov rad protiv nudizma obično se svodi na pokušaje uticanja na političare preko platformi ustrojenih putem Interneta.

Irska pokušava da dobije svoja prva zvanično označena nudistička mesta. Možete li to prokomentarisati?

Sa radošću posmatramo kako razvoj u Irskoj nije nepodržan, već je direktno u vezi sa Irskim naturističkim udruženjem. Ovo još jednom dokazuje koliko je bitno pridružiti se naturističkim udruženjima.

Tokom mnogih sastanaka Evropske federacije i Internacionalne naturističke federacije predložili smo, bez ikakvog uspeha do sada, stvaranje fonda kako bi nacionalne federacije bile ohrabrene da se pravno suočavaju sa anti-nudističkim lokalnim zakonima.

Što se tiče postavljanja nudističkih znakova, nismo sigurni da je to dobra ideja: kad je plaža označena kao “nudistička”, ljudi mahom protumače kako je nudizam onda na drugim plažama zabranjen, govoreći nam “idite na svoju plažu” ako nas vide na ovim drugima. Čak iako je plaža označena da pripada nudističkoj oblasti, obučeni ljudi će nastaviti da dolaze na nju, jer je to javno mesto i ne možeš nikoga prisiliti da se skine go.

Ali problem je u tome da ako nisu obeležena znacima, mesta sa naturističkom tradicijom mogu biti izgubljena. Rešenje do kojeg smo došli mi iz Španske naturističke federacije je da svako udruženje odluči o svojoj politici prema specifičnim problemima koji se pojavljuju u njihovom mestu. U slučaju kada nepostojanje nudističkog znaka ne smanjuje praktikovanje nudizma, najbolje je da se ne traži da bude obeleženo znakom. Ako pak sa druge strane, tu ima nekih problema, dobro je staviti znak koji ne isključuje ostale plaže. Obično se traži da to bude znak sa sledećim natpisom: “Plaža sa nudističkom tradicijom”, a ponekad se doda i: “poštujte naše vrednosti”, sa brojem telefona policije, u slučaju da neko protumači da je to mesto na kome se dozvoljava seksualni čin u javnosti, koji je u Španiji zabranjen ako u blizini ima maloletnika.

Neka gradska veća promovišu neke plaže rezervisane za nudizam, ali uvek ih zamolimo da pojasne u svojim promo akcijama da možeš biti go na svim plažama. Ne možeš prisiliti nikoga da se skine go, iz istog razloga iz kog ne možeš nikoga prisiliti da se obuče.

 

Izvor: https://irishnaturism.org/if-the-spanish-naturist-federation-did-not-exist-nudism-would-already-be-banned-from-nearly-all-spanish-beaches-ismael-rodrigo-president-of-the-spanish-naturist-federation/

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *