Mnogi se neće osećati ugodno da skinu svu svoju odeću u javnosti, ali drugima je to način života. Američki pisac Mark Haskel Smit je prevazišao svoj strah i proveo godinu dana plivajući u vodama nudizma.

„Kad ste na aerodromu, nećete zbijati šale o bombama. Kada ste sa nudistima, ne zbijate šale o ženskim grudima. A ne daj bože da dobijete erekciju – verovatno ćete biti zamoljeni da odete“, poručuje Haskel Smit.

Njegova prva stanica bilo je letovalište „Desert Sun“ u Palm Springsu u Kaliforniji. „Bio sam prestrašen. Stajao sam tako u svojoj hotelskoj sobi, s nelagodom i neprijatnošću, dok sam mazao sloj za slojem kreme za sunčanje, i najzad, kada sam izašao napolje, reflektovao sam svetlost i bio sam jako upadljiv. Svi ti ljudi oko bazena su me gledali i morali da začkilje, potom pokrivši svoja lica. Uvredilo me je to, i pomislio sam – hej, čekaj, pa 20 godina sam mlađi od svih vas – a onda sam pogledao nadole… i shvatio sam. Bio sam u fazonu – o moj bože!“

Nakon neslavnog isijavanja kreme za sunčanje, obišao je nekoliko nudističkih letovališta u Evropi, od kojih je jedno od najpoznatijih Cap dAdge na jugu Francuske. Nakon što prođete kroz zaštitnu ogradu, koja je tu zbog paparaca i radoznalih prolaznika, nailazite na sve ono što očekujete da ćete naći u bilo kom drugom gradu.

„Osim što su svi goli“, kaže Haskel Smit. „Imaju čak i hemijsko čišćenje – iako ne znam koju odeću bi čistili. To da idete u nabavku namirnica ili da ujutru sednete na kroasan i kafu goli bilo je zapravo toliko čudno da je na neki način bilo zabavno. A kad doživite da u vinariji goli pričate o lokalnom rozeu, tada shvatite da je sve OK.“

Šetnja kroz austrijske Alpe koja je trajala nedelju dana, sa 19 naturista iz cele Evrope, takođe se ispostavila kao vrlo prijatna.

„Vazduh je bio vrlo čist, a umarate se jer se penjete, mada se zapravo ne znojite, tako da vam nije neprijatno – vaša koža je odličan termostat vašem telu.“

Ali kada je vetar zahladio i počeo je da pada sneg, on se ipak obukao iako su ostali iz grupe odlučili da ostanu goli. On se seća jednog para iz Škotske: „Oni su samo nastavili da hodaju uz: ’Hej vidi, ovo jezero je zaleđeno’.“

Kada bi gola grupa šetača naišla na „tekstilce“ (ljude koji nose odeću), većina njih bi se nasmejalo i poseglo za fotoaparatima.

„Međutim, jednog dana smo naišli na nekolicinu šetača hrišćana pa je njihov vođa zatražio od svih da okrenu glave dok mi prođemo. Nisam mogao da poverujem! Onda, kasnije, kada smo stali na piknik pored jezera, opet smo ih ugledali i shvatili da se oni, eto, mole za nas.“

Iako je postepeno uspeo da bude opušteniji u pogledu toga da bude go u javnosti, svaki put kad kad je trebao da se skine, ponovo je imao zadršku u poslednjem momentu.

„Ovi strahovi su samo u vašoj glavi. Nudisti zaista ne brinu o tome. Ljudi koje obično viđate gole zapravo su sve glumci ili modeli na televiziji i u reklamama, tako da smo programirani da mislimo da gola osoba treba da izgleda na određeni način.

Goli ljudu zaista izgledaju kao i svi drugi ljudi, tako da mislim da je ideja prihvatanja sopstvenog tela, kao i tela drugih veoma zdrava. Našem društvu je potrebna svaka vrsta tolerancije, a ovo je dobra odskočna daska“, kaže on.

On je pronašao snažan osećaj zajedništva među različitim grupama ljudi koje je upoznao – od doktora do vatrogasaca, od kancelarijskih službenika do univerzitetskih profesora.

Nudistički bon-ton

Peškir je najkorisnija stvar koju nudista može imati: praktičnost i higijena.

Nema piljenja, nepristojno je.

Očijukanje i seksualne aktivnosti će vas najverovatnije dovesti do izbacivanja iz grupe.

Fotografisanje nije OK, sem ako imate dozvolu, tako da odložite svoj foto-aparat.

Privatnost je važna, i mnogi nudisti će vam se predstaviti samo po imenu.

„Mnoga nudistička letovališta koja su nastala 50-ih i 60-ih izlaze iz mode, tako da postaju neka vrsta centara za nudiste u penziji. Ali tu je cela jedna nova generacija mladih nudista koji vole da odu na plažu i kampovanje. Skoro svi ulaze u to jer vole da se kupaju goli. Nakon što to probate po prvi put i shvatite kakv je to osećaj, bićete voljni da goli pravite roštilj ili da goli odete u šetnju.“

A golo kupanje u kristalno čistoj vodi na Bahamima je zapravo bio njegov način da nagovori svoju ženu da mu se pridruži na krstarenju Karibima sa još dve hiljade nudista.

„Nekako je to krstarenje uglavnom stvar za parove, bilo da ste gej ili strejt. Kada ste tamo sami i goli ste sa svim tim parovima, oni vas gledaju kao da ste neki čudak. Tako da, kada je tu bila moja žena uz mene, a možda i zbog toga što je ona vrlo privlačna, odjednom smo bili u centru pažnje.

Meni je nezaboravno bilo iskustvo kada sam jedne noći otišao u diskoteku a tamo je bila žena sa nekih 70 godina, u prozirnom kostimu francuske sobarice. Bila je na sred podijuma za igru, sa svojom hodalicom i jednostavno je đuskala. Pomislio sam u sebi – ovo je ili najstrašnija ili najinspirativnija stvar koju sam ikada video. Nadam se da ću i ja u tim godinama imati hrabrosti da to uradim.“

Odluka Haskela Smita da se oproba u svetu nudizma izašla je iz njegove fascinacije subkulturama i time „zašto ljudi rade neke stvari uprkos društvenoj stigmi“.

Ali, jedna godina je bila dovoljna. Ako je na Karibima, na prelepoj pustoj plaži sa svojom ženom, možda će ući u vodu go. „Ali, da li želim da stojim pored roštilja go, sa još sto drugih golih ljudi? Ne baš toliko“, kaže on.

Jedan od zaključaka koji je izveo je da nudizam nikakve veze nema sa seksom. Sa druge strane, to ne znači da se oni nikad ne odmeravaju.

„Živi smo ljudi, od toga ne možemo pobeći. Ponekad zateknem sebe kako se zagledam u ljude i pomislim – znači tako to izgleda! Mogu vas zaista zadiviti svi ti ožiljci od operacija, kao da na svojim telima nose svoje istorije bolesti. I nema ničeg zabavnijeg od toga da jedna osamdesetogodišnjakinja odmerava vašu budžu.“

Izvor: https://www.bbc.com/news/magazine-33286120