Kada je napolju hladno, stvar je intuitivna – i društveno prihvatljiva – da se oblačimo slojevito i trudimo se da nam bude toplo, tako da, ovih dana kada je sparno, znojimo se u odeći, osećamo se neugodno, nervozno i teško nam je da se koncentrišemo, trebalo bi da bude podjednako prihvatljivo da uradimo suprotno; a to je da skinemo te slojeve odeće sa sebe dok nam ne postane prijatno. Tokom talasa vrućine to bi verovatno značilo da skinemo sve sa sebe, odnosno da nam koža postane zadnja linija odbrane od vrućine. Nije moguće da samo naturisti vide smisao u tome?

Nažalost, decenije socijalnog uslovljavanja u vezi sa time šta je „ispravno“ ili šta je „prikladno ponašanje“ (a takođe i šta nije) u našem društvu naravno da uzimaju svoj danak. Realno gledano, svi smo mi isti ispod odeće, a i dalje se držimo tih minijaturnih tkanina čak i kada nam nisu potrebne, zbog nekog „morala“. Svrha odeće je da nam održi toplotu i suvoću, a nijedno od ta dva nam nisu potrebni tokom talasa vrućine. Možda će vam, dok čitate ovo, na pamet pasti pitanje socijalnog statusa koji je određen time šta nosimo, ali zapitajte se da li vam je zaista potreban taj veštački podstrek za ego dok se opuštate na suncu.

Najlakši način da počnete je da se sunčate goli u svojoj kući, na svojoj terasi ili bašti – pa šta i ako vas  komšije vide? Da li iko može da dovodi u pitanje vašu želju da se rashladite na najrazumniji način?

Izvor: https://www.bn.org.uk/news/information/about-naturism/how-are-you-coping-with-the-heatwave-r583/