Mnogi ne znaju da su nudističke plaže pune roditelja sa malom decom.
Ako niste nudista i nikada niste bili na nudističkoj plaži možda ćete se zapitati u kom pravcu se ta deca vaspitavaju? Da li je to suviše liberalno? Da li je to perverzno?
Roditelji su nas napravili goli, majke su nas rodile gole i potpuno izmučene od porođaja. Na ovaj ili onaj način one su ostajale sa ožiljcima na svom telu zbog tog događaja za koji će uvek reći da je najlepša stvar koja im se desila. A zatim su nas roditelji godinama kupali gole. Sa tim u vezi roditelji i deca međusobno, barem svog tela ne treba da se stide.
Jadranska obala je među najtolerantnijim obalama na svetu. Nudističke plaže su prepune roditelja sa decom. Nikad ne treba zaboraviti da pravi naturisti cene ravnotežu čoveka i prirode, vole da borave na otvorenom, uživaju u sportu i zdravoj ishrani.
Ako ste naturista i letujete na nudističkim mestima, obilazite nudističke plaže, logično je da ćete i dete odgajati u tom pravcu, zar ne? Ako je vaš izbor naturizam i osećate se srećno na nudističkim plažama, nema ničeg prirodnijeg nego da i svoje dete povedete na nudističku plažu. Sa druge strane, ne možete jedno jutro ustati iz kreveta i vašoj već odrasloj deci saopštiti da ćete od sada biti porodično nudisti.
Ako ste nudista i imate dete, budite prirodni i ponašajte se onako kako se i osećate. Deca to mogu da osete. U najranijim godinama, deca ne mogu sama da izaberu žele li biti nudisti ili ne. Ali će se ovo pitanje prirodno postaviti kada malo porastu i imaćete prilike da deci obrazložite svoju nesvakidašnju odluku i odgovorite na njihova pitanja, a na njima je da odluče šta oni žele.
Šta se dešava kada nastupi pubertet?
U najranijem tinejdžerskom dobu, kada se počnu razvijati genitalije i jave se prva prava seksualna osećanja, kada se telo vidno menja, vaš rođeni nudista će verovatno promeniti mišljenje.
Na nudističkim plažama nema mnogo adolescenata zato što mnogi tinejdžeri koji su u detinjstu bili nudisti, u adolescenciji žele da na plaži ostanu obučeni. Ukoliko je ovo slučaj, treba imati razumevanja i nikako ne postavljati suvišna pitanja koja bi tinejdžera dovela do toga da ga bude stid. Tinejdžere je zbog promena kroz koje prolaze često stid sopstvenog tela, pa se ponašaju konzervativno u želji da se prilagode sredini i uklope sa vršnjacima.
Prihvatanje svog i tuđeg tela sa svim manama i lepotama, između ostalog treba da bude deo naturističkog pogleda na svet. Nudisti su obični ljudi koje viđamo obučene na ulici. Debeli, vitki, stari, mladi i deca. Zato kod pravih nudista nema predrasuda i podsmeha. Možda je upravo nudizam jedan od načina da tinejdžer prevaziđe stid i prihvati svoje telo.
Psiholog i psihoterapeut dr. Vladan Beara objašnjava da „problem nastaje kada se dete stidi, a roditelji insistiraju na nudizmu. To nikako nije dobro i ne može imati pozitivan efekat.“ Zato je potrebno razumevanje i razgovor. Deca će u svakom slučaju porasti i odlučiti da li će biti nudisti ili neće, a na tu odluku će pored toga što su im roditelji nudisti uticati okruženje, partner i mnogo drugih stvari.
Nisam odrastao u nudističkoj porodici da bih mogao da svedočim kako je biti naturista od malih nogu, ali danas ulazim u vodu bez kostima i mogao bih da kažem da mi je jako žao što me roditelji nisu vodili na nudističke plaže. Hoću da kažem da sam sporadično bio u nudističkom okruženju, ali da se do svojih studentskih dana nisam kupao bez kostima…
Bilo bi veoma interesantno suočiti tinejdžere koji su se nekada kupali bez kostima pa su od hobija odustali sa vršnjacima koji su i dalje nudisti…
Šta bismo saznali o nudističkoj kulturi na osnovu ovih dijaloga ? Poznato je da su neki identiteti formirani po rođenju i dosta teško promenljivi (nacionalni, rasni, polni), ali je hajde da kažem „nudistički identitet“ moguće stvoriti i učvrstiti vremenom. To je ona situacija kada i posle 7-8 godine nastaviš da budeš nag, sada ne više zato što u prodavnicama nema tvog broja kupaćeg kostima, već zato što si navikao na korake bez lateksa i tekstila.
Da li je moguće odupreti se pritisku okoline koja ti nameće da je „vreme“ da kupiš (ili da ti budu poklonjene, kupljene, uručene…) kupaće gaćice ? Tinejdžeri su osetljiva grupa i često je ugledanje na drugara ili drugaricu princip ponašanja i zato mi se čini da nije previše popularan među omladinom, ali svakako da ima izuzetaka. Mladi ljudi često razmišljaju o utisku koji ostavljaju na okolinu što je u velikom broju slučajeva veoma dobro, ali je u „slučaju nudizam“ potrebna i dodatna edukacija među mlađim svetom.
Da li je strah „šta će drugi da kažu“ i „da li će me neko videti“ barijera ili izazov ? Da li je bojazan da ćemo da izgubimo društvo i vršnjake za dalje odlaske na plaže prepreka za tinejdžere ? Ko zna šta se mota po tim mladim glavama u trenucima kada je potrebno doneti odluku da li da nastavi sa nudizmom ili ne ? Realno je i stvaranje novog golišavog društva ako ostajete na FKK, zar ne ?
Tinejdžeri koji su se suočili sa ovim pitanjima i ako nađu prihvatljive odgovore na ista u prilici su da, druženjem sa istomišljenicima i vršnjacima, učvrste mišljenje da nudizam nije bauk niti sramota.
Odlicno napisano Aleksandre , ali meni je jedna stvar jako interesantna.
Dakle znas i sam da ni ja nisam tako odrastao cak sta vise , uopste nisam nudic.
Ali meni nije jasno ,ako je neko nudista kao dete, i nije naravno jedini ,recimo imas kamp , gde ima putno mama tata dece .. i svi se manje vise druze poznaju tamo itd, kada ta deca udju u pubertet ,zasto bi imali od cega i koga da se stide na toj plazi?
Svakako su videli sve i svasta, videli su vec gole tinejdzere pa vide da pocinju vise da lice na tatu nego sto lice na nekog ko ima 8g .. , vide ponekad i uspravnu alatku, i sve im to postaje normalno ,al opet iako svi oni sve vide ,opet se ,verovatno jako veliki deo odluci da prekine sa nudizmom.
Drug koji nije nudista ih sigurno nece primetiti na nude plazi zasto sto ni nece biti tamo, tako da je za mene opet fenomen kako mnogo njih odustane od toga u tom periodu ,kazem pogotovo zbog toga sto su sve vec to videli , i sve sto ide uz to.
Dragi Aci,
postavljaš jedno sasvim logično pitanje i pokušaću da, tebi i čitaocima sajta, dam svoje viđenje ove teme.
Davno je primećeno da je moć navike začuđujuća. Ako smo navikli da kupujemo određeni sok trebaće nam dosta vremena da shvatimo da postoje i niz drugih napitaka istog ili boljeg kvaliteta. Ako se odlučimo da ne jedemo jagnjetinu možda će nam jednog dana biti žao ako budemo u društvu gde nam ponude baš taj specijalitet…
Teško je prodreti u psihu tinejdžera. Seti se nekih svojih reakcija iz tog perioda i biće ti jasno o čemu pišem. Odbacivanje autoriteta, nekonformizam, potreba za pobunom neki su od znakova da su došle „lude godine“.
Do 3-4 godine si golišav na tekstilnoj plaži i jedan si od retkih bez kostima. Ne znaš ni sam koliko si srećan, dok sa kanticom u pesku, gledaš svet oko sebe. Moguće je da tvoja nagost smeta mnogim obučenim kupačima, ali neće to da zamere tvojim roditeljima jer za trogodišnjaka nema kupaćih kostima. Odrastaš i uviđaš da si među tekstilcima, ali si čuo da tvoja drugarica iz klupe ima nešto važno da ti kaže: „Bila sam gola na plaži sa mamom i tatom“. Začuđen si i povremeno se pitaš da li bi i sam, jednog dana, mogao da se osmeliš i da svučeš sa sebe skupo plaćene kupaće gaćice…
Ovo bi bio „prvi scenario“, a dete koje je odraslo u nudističkoj porodici moguće je da razmišlja na sledeći način…
Do treće godine života si svakako golišav. Sa kanticom i šlaufom roditelji te uče prvim zamasima u vodi, vežbaš da praviš „žabice“ u moru. Golišav si kao i svi ostali kupači jer su te roditelji odveli tamo gde i oni letuju – na nudističku plažu.
Krećeš u školu i jedan ti drugar kaže: „Užasno! Strašno! da bih došao do plaže morao sam da prođem nudistički deo, uh, sramota…“. Tek ponekom prijatelju ili prijateljici kažeš da si i ti nudista i da si DO TADA bio golišav. Prolaze godine i vidiš da mnogi prijatelji rado pričaju o kolekciji kupaćih kostima koje oblače, slušaš razgovore o boji i veličini predmeta za kupanje. Još si nudista, ali okruženje postaje sumnjičavo jer, posle raspusta, kažeš tek nekolicini gde si proveo letnje ferije. Roditelji vide o čemu se radi i pričajući sa tobom dolaze do zaključka da zbog svog hobija imaš problema u školi. Ne znaju šta da rade… Odluče da ti kupe prvi kupaći kostim…
Ovaj „drugi scenario“ moguće je zaobići, odnosno pobediti okolnosti koje su do njega dovele. Boravcima na nudističkoj plaži do svoje, recimo desete godine, uverio si se da su gologuzisti ljudi i žene kao i svi drugi. Pravnici, frizerke, naučnici, sportisti provode letnje odmore ne dozvoljavajući da ih žulja kupaći, ne dopuštaju bele fleke oko struka, ne žele tkaninu natopljenu vodom svud okolo. Sa mnogima od njih su se družio prethodnih 6-7 „golišavih godina“ videvši da se ponašaju sasvim pristojno ližući sladolede, igrajući karte, čekajući u red na tuširanje. Na plaži si stekao prvu simpatiju zakoračivši među osobe koje ne suše kostime po odlasku sa plaža…
Nastavljaš sa nudizmom rekavši roditeljima da ćeš i ovog leta poći sa njima. Uverivši se da nago kupanje nije blasfemija, nije stid, nije blamaža, kažeš pred grupom prijatelja „da, ja sam nudista i bio sam tu i tu…“. Ako su ti pravi prijatelji razumeće tvoj izbor, ali i bez obzira šta ti ko kaže u društvu doneo si odluku samosvesno i racionalno. Kasnije, ne bojiš se da svoje opredeljenje za nudizam kažeš na radnom mestu…
Sve o čemu pišem zahteva i hrabost i odlučnost. Jer, zašto bi prekidao kontakte sa osobama koje si upoznao tokom dolazaka na plaže ? Zašto bih zanemario iskustvo kupanja bez gaćica koje te stežu, koje tio smetaju i puno koštaju ?
Iskustvo je čudna stvar, ko se jednom navikne na kupanje bez suvišnih delova odeće nastaviće sa tim ili će to smatrati epizodom u životu.
Tinejdžerima bi trebalo reći: Svucite odeću i uđite u vodu….
Obozavam da citam kad pises, imas taj neki dar ,nacin kako pises.
Ima smisla sve to sto si napisao ,mada sam ja ovde prevashodno mislio na odnos nudista-nudista tinejdzer/dete.
Tu mi nije jasan taj stid, mnogi od njih ,valjda .. imaju novog druga drugaricu nudistu ,i verovatno iscekuju opet da se vide, pa se na kraju ipak ne desi.
Ovo sto se tice dal ce neko reci textilnom drustvu ili ne, to je najmanji problem.
Pa gomilu mnogo toga deca precute roditeljima a bogami i roditelji deci (da sad ne pricam ,verovatno znas na sta potenciram) ,tako da to malo laganje ili bolje reci ne govorenje istine ,nece nesto previse skoditi u smislu ako te niko i ne pita gde si bio letos itd itd, mada mi ovde polazimo od tacke da svi idu negde na more , sto ipak realno i nije slucaj barem kod nas.
Jedino sto mi pada na pamet da tada im vise znaci redovno drustvno iz skole , pa ce radije leto provesti sa njima negde nego sa svojima na nude plazi/kampu.Jednostavno tada im biti nude na plazi nije ni prioritet niti mozda misle o tome uopste.
Ne znam ,tesko je pricao o tome,tesko je razumeti kada neko iz nude price iskoci iz toga, ili kada nekog roditelji ubace u tu pricu bas tu kada imaju 11-12g .. ili neke druge kombinacije to je kao kada bi muskarac pokusao da prica o tome kako je poradjati se.
Verovatno je do toga da bas bas klinci ,ili „matorci“ ili matori ljudi , njima i nije briga mnogo sta ce drugi reci , dok je tinejdzeru bitno i sta mu/joj kaze i osoba koji prvi put u zivotu vidi a kamoli osobe koje poznaje.
Sve ovo verovatno uopste nije tema na mestima gde su bukvalno svi stalno goli , mozda neka plemena, ili neke kolonije ,mozda negde u Brazilu ,tako na tim mestima gde golotinja uopste nije tabu.
Ja npr imam osecaj da recimo u Brazilu (ne kazem da su svi nudisti) ,ne postoji porodica koja se sto se kaze nije videla gola izmedju sebe barem.