Najpoznatiji film o nudizmu snimljen na našim prostorima je svakako „Lepota poroka“, ali mi mislimo da kada govorimo o nudizmu zapravo treba da govorimo o „lepoti izbora“.
Mnogi nudisti kažu da više nisu želeli da idu na obične plaže nakon što su prvi put probali da potpuno goli uđu u vodu ili da izlože čitavo svoje telo sunčevim zracima. Nudisti posebno ističu osećaj slobode i oslobođenosti koji nikada ranije nisu iskusili na taj način. Zato je nudizam i stvar senzibiliteta, ljubavi prema prirodi i žudnje za slobodom.
Međutim, u našem konzervativnom društvu mnogi nudizam smatraju skaradnim. Ako pokušate da se preko Interneta informišete o nudizmu, na stranim i domaćim forumima prvo ćete naići na ljude koji nikada nisu bili na nudističkoj plaži ali se spremno zgražavaju i gade starih ili debelih ljudi, do onih koji osuđuju porodični naturizam i tvrde da „nije prirodno“ da roditelji i deca budu goli na plaži. Uz to, na svakom koraku ćete naći mitove o swingerskim žurkama, pohotnim pogledima, orgijama, perverzijama itd.
Alan Erl, psihotarapeut i seksolog kaže da „nudizam po sebi nikako ne asocira na erotiku i seks.“ i objašnjava da je „ono što budi erotsku želju zapravo način na koji se telo predstavlja, kao i emocije. Odatle i presudni uticaj prve ljubavi na telo. Budući da sopstvenu lepotu sagledavamo u očima drugih, kada prvi muškarac koji ženu vidi nagu, doživi je kao lepu i to joj saopšti, to postaje oslonac njenog životnog samopouzdanja.“
Nudisti uživaju u prirodi i prirodnosti, u suncu i u osećaju vode na nagom telu. Nudizmom prihvataš sebe i ljude oko sebe, bez stega i predrasuda.
Sa druge strane, svake godine na nudističkim plažama žuta štampa krišom fotografiše neku glumicu ili drugu javnu ličnost nakon čega je obavezno razvlače preko naslovnih strana tabloida i stavljaju na stub srama. Za novinare nudisti su „golaći“ čije se ponašanje kosi sa navikama „normalnih“ ljudi, iako je zapravo danas u Srbiji veća sramota biti novinar nego biti nudista.
Na zvaničnim nudističkim plažama i u turističkim kompleksima namenjenim nudistima fotografisanje je strogo zabranjeno i čuvari aktivno rade na zaustavljanju novinara žute štampe i drugih uljeza, iako im to ne pođe uvek za rukom. Nudisti s pravom očekuju privatnost na nudističkim plažama i svako novinarsko vršljanje ili neko drugo uznemiravanje štetno je za ugled nekog nudističkog odmarališta.
Ako nikad do sada niste bili na nudističkoj plaži ili čak niste goli ušli u vodu ili legli na sunce, mi vam najtoplije preporučujemo da probate pa da sami prosudite da li vam to prija i odgovara.
Nudizam je pre svega stvar izbora. Neki će ovaj izbor smatrati neobičnim, poneki čak i neshvatljivim, ali mi koji smo ga probali ćemo se nadam se složiti da je nudizam sasvim logičan i prirodan izbor.
Film je film, a stvarnost je realnost… filmska vizija da se izučava u Pragu, Montrealu i Karlovim Varima (uz dužno poštovanje prema genijalnosti Živka Nikolića), a nama nudistima ostaje borba za svoje parče neba i vode, uz sunce…
Često razmišljam o temi koja je predmet ovog članka. Razmišljam i koliko sam kao dete i tinejdžer bio na gubitku jer se nisam kupao na nudističkim plažama. Možda je i bilo mogućnosti da kažem da bih se okupao nag, ali se nisam usudio i tek sa svojih 35 godina sam „zapravo“ počeo sa nudizmom.
Sa današnje tačke gledišta, prednosti su brojne i ogromne u odnosu na mane koje se, pre svega tiču, nedovoljnog broja plaža za odmor golišavih kupača. Kao nudisti i naturisti prinuđeni smo da idemo na određena mesta gde postoje kupališta da bismo se sunčali i kupali. Za razliku od tekstilnih kupača koji u svakom mestu jadranske obale (koju mi Balkanci najčešće obilazimo) imaju najmanje po jednu destinaciju za odmor, mi smo uskraćeni za priliku da čim dođemo u neko primorsko mesto stignemo do „naše plaže“. Kupališta su odvojena i potrebno je dosta volje i strpljenja da dođete do prilike za golišavi odmor.
Odlična okolnost je što su FKK prostori označeni i tu table sa natpisima nudističkih plaža i plažica veoma pomažu. One su orjentir i velika pomoć nekome ko prvi put dolazi (kao ja na plažu Lokrum kraj Dubrovnika prošlog leta), a tekstilnim kupačima table kazuju da ne idu u pravcu gde će ugledati mnogo toga na šta nisu navikli.
Tekst koji je povod za ovaj moj komentar odlično skreće pažnju da je nudizam „stvar slobodnog izbora“. Znači, ko neće ne mora! Ali, istovremeno ne znači da protivnici moraju po svaku cenu da se negativno izjasne o nudistima. Međutim, stereotipe i predrasude prema nagosti na javnim plažama (koje su tako obeležene) lako je izdržati kada ste okruženi prijateljima i prijateljicama sa kojima se družite tokom boravka na ovim kupalištima. Jer, valja ponoviti: mi nismo željni da jedni druge posmatramo gledajući u polne organe već radeći svakodnevne stvari poput loptanja, tuširanja, ili pričanja o svakodnevici.
U manu nudizma mogao bih da ubrojim i nedostatak infrastrukture na mnogim plažama i nedovoljnu bezbednost kupača i kupačica na mnogim, posebno „divljim“ kupalištima.
Sve ostalo jesu brojne prednosti jer nudizam doprinosi psihičkom rasterećenju duši i telu golišavih posetilaca plaža.