Prvi put mi se TO desilo s jeseni 2012. godine. Jednostavno sam zanemeo pred jednom karikaturom…

Te letnje sezone sam se definitivno opredelio za nudizam otišavši u Njivice kraj Herceg Novog. Kupao sam se nag po prvi put nakon tinejdžerskog i studentskog doba stekavši nove prijatelje i prijateljice kojima, takođe, kostimi za kupanje nisu potrebni. Poslednjih godina “tekstilnog kupanja”, inače, osećao sam želju za promenom nastojeći da se premestim na plaže na kojima ne traže bikinije niti minijaturne gaćice za muškarce. Želeo sam da se prepustim sunčevim zracima bez odela i otisnuo se u Bokakotorski zaliv u kojem postoji plaža za osobe kojima sam se tog leta priključio.

Septembra ili oktobra 2012. godine sam upisao školu engleskog jezika u Novom Sadu sa ciljem usavršavanja govornih veština na jeziku koji je danas dominantan kao jezik ekonomije i biznisa. Bilo nas je desetak u grupi sa željom da naučimo engleski jezik što kvalitetnije. To je vreme ubrzanog razvoja informatike u našem društvu, a znanje engleskog jezika je bilo neophodno za korišćenje kompjutera.

A u udžbeniku šok! Crno-beli crtež uz prigodan tekst o šaljivim aspektima nudizma privukao nam je pažnju i nastavnica je pitala da li neko može da objasni razliku između obične (tekstilne) i nudističke plaže.

Dok je očekivala odgovor nastalo je kratko komešanje izazvano činjenicom da se takva vrsta sadržaja jako retko pojavljuje u nastavi.

Moguće je da je danas drugačije, ali krajem devedesetih godina videti, makar i u vidu karikature prizore sa nudističke plaže u udžbeniku, bilo je sasvim “unusual”.

Podigao sam ruku utišavši drugare i drugarice sa kursa. Pre toga je nastavnica rekla da iskustva može da poredi samo onaj koji je bio i na jednom i na drugom kupalištu. Naveo sam da je to upravo moj slučaj i spomenuo svoje dotadašnje boravke na nudističkim plažama kao dete i tinejdžer.

Ovog leta sam se definitivno opredelio za odlazak na plaže koje ne zahtevaju kostim – rekao sam na času engleskog jezika okupljenoj grupi.

Nastavio sam kratko izlaganje o nudizmu uopšteno, ali sam se trudio da što češće govorim o svom iskustvu jer sam želeo da “generalne teze” o golišavim kupačima potkrepim sopstvenim primerom i doživljajima.
“Kada sam došao…”

Čas je završen, ali sam znao da tek sada nastupaju nedoumice. Nije mi bilo lako da, se i tokom samog izlaganja, oduprem komentarima mahom negativnim komentarima. Prednjačila je Jelena, ali nisam znao zašto je ta crnokosa devojka, tek nekoliko godina mlađa od mene, ogorčena protivnica nagog sunčanja.

Za nekoliko dana, pre sledećeg časa, zamolila me je za razgovor. Tek tada sam razumeo u čemu je bio Jelenin “lični problem” sa nudistima.

Već nekoliko godina – počela je priču, moja sestra se kupa gola! Jedne sezone, dok smo se pripremali za letovanje, mama nas je poslala u prodavnicu kupaćih kostima, ali je Milana rekla da nema razloga da pođe jer će se kupati na nudističkoj plaži! U prodavnicu sam otišla sama, začuđena sestrinim ponašanjem jer sam, u trenutku, shvatila da se završavaju naši zajednički, porodični odlasci na letovanje – rekla je Jelena u jednom dahu i nedugo potom nastavila: Godinama smo sa roditeljima odlazili u Budvu kupajući se na Slovenskoj i ostalim plažama tog dela rivijere. Kada sam Milanu pitala kako se zainteresovala za nudizam (kada nikada nismo porodično išli na takve plaže) odgovorila je da je jedna njena prijateljica prethodne godine posetila nudistički deo plaže Jaz. Moja sestra je prihvatila prijateljičin poziv i… – Jelena je zaključila monolog.

Odmah da kažem da sam razumeo Jeleninu poruku. Kada se danas osvrnem iza sebe, barem u početku svog “bavljenja” nudizmom, bilo je više negativnih nego pozitivnih utisaka. Jeleni sam odgovorio da, sam i sâm, dugo verovao u predstave koje su o nudistima širili ljudi koji nago kupanje nisu iskusili. Poželeo sam joj uspeh uz želju da pokuša da razume sestru Milanu znajući da to nije lako.

Ali, kako, kako da je razumem ? Milana se bruka svaki put kada dođe “tamo” – pitala me je neposedno pre nego što je nastavnica engleskog jezika ušla u učionicu.

Potrudi se da prihvatiš da je nudizam Milanin izbor – rekao sam joj na kraju.

Ipak, danima nakon našeg razgovora razmišljao sam da li je ono što sam rekao svojoj poznanici sa nastave engleskog jezika u potpunosti tačno.

Možda je zaista teško i gotovo nemoguće “odjednom” skinuti kupaće gaćice i preći u drugi tabor ? Da li je to slično situaciji da, do vikenda, navijaš za Zvezdu a onda za Partizan? Nisam puno pričao sa nudistima o tome koji trenutak ih je definitivno orijentisao za dolazak među golaće, ali mogu da posvedočim da je tekstilnim kupačima, u velikom broju slučajeva, često neprijatno da suoče sa golotinjom. Mnogima koji nisu probali deluje da je druženje sa golišavim osobama nemoguće jer ne znaju gde da upru pogled na samoj plaži. Ne znaju kome da se obrate ako nešto pođe “po lošem scenariju” koji, uglavnom, sami konstruišu. Jeleni sam rekao da je ovakve dileme imao svako dok se nije, prvi put, pojavio nag među ostalim nudistima! Ponavljao sam, i njoj i prilikom drugih dijaloga o istoj temi, da dolaskom u klub moramo, hteli ili ne, da prihvatimo pravila organizacije.

Slično je to prilikama kada putujete avionom i u delu za nepušače zapalite cigaretu. Nemojte se čuditi što od vas traže da se premestite u deo gde je pušenje dozvoljeno da biste nastavili sa svojim hobijem…

Nudizam je, upravo hobi koji potencira druženje među gologuzistima ali uz samo jedan uslov. Mnogi tekstilci to ne mogu da razumeju, a dosta kupača u gaćicama ima i predrasude koje je teško demantovati. Ne znam ni da li bi se većina nudića saglasila sa mnom kada kažem da najvažnija stvar, prilikom dolaska na nudističke plaže, nije “sposobnost” da budete goli. Najbitnije je da sopstvenu golišavost doživite ne kao sramotu niti prekor već kao realnost.

Ovih godina, kaže nudista, nisam mršav, ali to ne znači da bi trebalo da kupujem kostim na “elegantno popunjene”. Skinuću se golišav ne zbog želje da me uhvate poznati lovci na poznate ličnosti već iz potrebe da pokušam da se, na plaži ili bazenu, opustim. Pri tom, opuštanje ne znači nepristojno ponašanje: neprestano gledanje u tuđe gole grudi niti otkriveno međunožje…

Jedna rođaka mi je, kada sam joj spomenuo nudizam, rekla Ako tebe nije sramota… Da bismo, prilikom čestih razgovora o nagom kupanju i sunčanju izbegli kontroverze, autovanje je važan čin jer, i rođaci i prijateljima, saopštavamo da golo telo nije bruka, nije sramota već “lepota poroka”. Ako ste gledali remek delo Živka Nikolića sve vam je jasno!

Ili, ipak nije?

Najteže mi je bilo da objasnim da odlazeći na plaže ne idem na “sexy party”! Dolazim znajući da ću videti svoje prijatelje, poznanike i drugarice kao i da mi može biti zamereno da “tamo gde se kupaš” dolaze različiti. Različiti ne samo po seksualnoj orijentaciji već i po mogućnosti za druženja koja nisu (niti moraju biti) usmerena na seks.

Sa mnogima sa plaže Kamenjar u Novom Sadu znam se godinama i potvrđujem da saznanje da je “ta i ta” nudistkinja ne umanjuje njen ljudski kvalitet. Naprotiv! Činjenica je da se, mahom leti družimo goli, ne znači diskriminaciju, ne ukazuje na njen “promiskuitet” niti bilo koji drugi oblik nedoličnog ponašanja.

Ali, često je sve pomenuto teško objasniti tekstilcima. Jer kako reagovati na tvrdnju, koji sam ovih godina čuo, da “će nam nudisti ukinuti plaže ?” Na moje kontra pitanje kako je moguće da oni koji se bore da, teškom mukom, sačuvaju 38 metara jedne dunavske uvale (dužina plaže Kamenjar u Novom Sadu) ukinu Štrand, Šodroš i druge “tekstilne lokalitete” sagovornica Milica odgovor nije imala.

Jelena, rođaka i prijateljica Milica pominju i to “kako je moguće da se skineš pred nepoznatim svetom ?

Svakom pojedinačno ali i svima zajedno odgovaram jedno isto: Kada odeš u bioskop ili pozorište kako je moguće da pored tebe sedi neko koga ne poznaješ ? Da li ti je svejedno što te u kafiću šoping centra okružuju osobe kojima ne znaš ni ime ni porodično stablo ? Na ta i slično intonirana pitanja sagovornici i sabesednici nemaju odgovor osim da bioskopom “ne šetaju goli ljudi”.

Autovanje nudizma nije nimalo lakši put nego skidanje kupaćeg kostima, ali je psihološki pritisak mnogo niži nakon priznanja nego pre njega…