Opcioni nudizam: Kako je to biti nudista?

Subota, pola dva ujutru, ja sam u crkvi. Zapravo, stojim na krovu Ukrajinske katedrale u Severnom Melburnu. „Osećam vetrić na svojim stidnim dlakama”, kikoće se Džordan sa druge strane ove građevine. Pogledam ka maglovitoj silueti njegove vitke figure, koja je nagnuta ka svetlucavom horizontu centralne biznis četvrti.

Da li sam zaboravila da pomenem? Mi smo potpuno goli.

Džordan, 21-ogodišnji diplomac ovako provodi svoje slobodne večeri.

On je vegan, predani čitalac Čaka Palanjuka, i nudista. Nekada voli da se noću ušunja na prugu i popne na krovove vagona, a nekad ode da džogira oko napuštenih parkova u 2 ujutru, nag. „Kad god nešto radim noću volim da se samo skinem go meditiram i opustim se”, objašnjava on sa nogama koje oprezno vise preko konstrukcije skele koja je postavljena oko crkvene kule.

Kada bi daske popustile imali bismo ponor od 20 metara ispod sebe, što nije baš kako ja zamišljam meditativno okruženje. Odlučila sam da pristanem na ovaj intervju rizkujući svoj život, i bez odeće, delom zbog iskustva, a delom da bih mogla da kažem da sam se skinula radi svog poziva. I tako sam se našla na najvišoj tački u krugu od nekoliko kilometara, sa vetrićem koji mi miluje delove tela koji nikada ranije povetarac nisu ni osetili.

Džordan me uverava da nećemo biti uhvaćeni. „Ja ovo radim noću zbog toga što zaista ne želim da osetim osudu društva”, kaže on, sa jednom rukom na merdevinama koje su naslonjene na skelu, „Hoćemo li još gore?”

Nudisti, koje ne treba pobrkati sa egzibicionistima, ne nalaze zadovoljstvo u prikazivanju sebe publici koja to ne očekuje, već radije uživaju u slobodi da budu goli, i to u neseksualnom aranžmanu. Kako kaže Internacionalna naturistička fondacija, nudizam (takođe poznat i kao naturizam) se fokusira na „samopoštovanje i poštovanje drugih i okruženja”.

To što Džordan i ja sad kršimo zakon, stvar je okolnosti. Zapravo, nudisti generalno biraju da se okupljau u određenim opcionalno nudističkim okvirima ili na privatnim posedima, praktikujući neke redovne aktivnosti, kao što su joga, zabave oko bazena, ili čak šetnje.

Džordan je otkrio takav način života kada je imao 8 godina, nakon što se osetio nesigurnim svojim izgledom, usled neprestanog zadirkivanja od drugara. „Svi su bili toliko narcistički orijentisani i uvek bi me zadirkivali zbog mog nosa ili zbog toga što sam mršav, a ja sam uvek bio u fazonu – uh, možda ću jednog dana otići na plastičnu operaciju i postati krupniji”. Pošto je bio u pubertetu pre svojih vršnjaka, njegovo telo je postalo stalan predmet diskusija u svlačionicama. On se seća komentara na svoje stidne dlake: „Ja sam bio u fazonu: prestanite da pričate o mom penisu”. Zaustavlja se i dodaje: „Isto toliko bih bio nesiguran da se pričalo o mojim kolenima ili o mom licu, npr.”

Tako je Džordan počeo sve više i više vremena da provodi bez odeće, u privatnosti svoje sobe naravno, i to je bio način da se izbori sa svojim nesigurnostima. „Na kraju krajeva, nekim ljudima ću biti privlačan, drugima neću”, zaključuje on jednostavno, „nema poente u tome da ja trošim svoju energiju i trudim se da izgledam na određeni način, kad bi zapravo mogao da ne brinem oko toga.”

Teško da je Džordan jedini sa ovakvim iskustvom. Anketa na nivou države sprovedena 2016 od strane Mission Australia, otkrila je da mladi Australijanci, bez obzira na pol, smatraju da je svest o njihovim telima na 3. mestu njihovih najvećih briga. Od 21 846 ispitanika, 30,6% je izrazilo da se osećaju ekstremno ili vrlo zabrinuto oko toga.

Kada su standardi kako bismo trebali izgledati uspostavljeni, hiperseksualizovane slike nedostižnih ideala su nam na silu utisnute u svest putem magazina, bilborda, digitalnih ekrana, pa nije ni čudo što nam je iskrivljana percepcija lepote. Svake godine trošimo milijarde dolara na najnovije modne trendove, kozmetiku, isprazne dijete, čajeve za detoksikaciju, proteine u prahu, a ta lista je mnogo duža… sve u cilju kako bismo zapravo kupili taj osećaj pripadanja i vrednosti. Može li biti da je odgovor na ovu modernu epidemiju toliko prost kao npr. skidanje do gole kože?

Što se tiče Marka, IT stručnjaka u svojim tridesetim, otkrivanje nudizma mu je svakako neverovatno pomoglo da stekne samopoštovaje i samopouzdanje. Obrijan na ćelavo sa jedinim ukrasom u vidu vatreno crvene brade neverovatnih proporcija (zasluga njegovog irskog porekla), i intrigantnih tetovaža na rukama, on se baš i ne „uklapa“. Dosta godina je bio član Vic Bearsa, zajednice gej muškaraca koji se ponose svojom sirovom muževnom pojavom. „Zamislite sada kamiondžije i drvoseče.

Velike, glasne, obično i bradate. Tipovi ljudi za koje kad prođu ulicom kažeš: ‘Je li ovaj bajker? Zašto se on drži za ruku sa drugim muškarcem?’”, tiho se smeška Mark.

Pošto se osećao „pregorelo”, Mark se registrovao na nekoliko nudističkih sajtova, kako bi pronašao ljude koji se manje fokusiraju na nečiji izgled.

On već praktikuje nudizam kod kuće, kao način da se odmori od stresa svakodnevnog života, tako da je prirodni korak za njega bio da se počne družiti sa gomilom golih ljudi.

Mark je imao pregršt sumnja koje su mu prošle kroz glavu pre nego što se skroz skinuo na nudističkoj plaži.

Da li će me oni prosuđivati? Gde će oni da gledaju? I najvažnije, on naglašava, pitanje koje prolazi kroz glavu svakom muškarcu: „Šta se dešava ako se previše uzbudiš?”

„Epilog je da sam skinuo šorts i ja razmišljam: ‘U jebote, uspeo sam, uspeo sam, uspeo sam’. Niko me čak nije pogledao dvaput”, kaže on. Bio je prijatno iznenađen što su njegovi novi prijatelji bili više zainteresovani za priče o njegovim tetovažama nego za njegovu nesvakidašnju boju malja i njegov oblik tela.

Od tada je Mark prisustvovao brojnim nudističkim događajima, uključujući zabave na bazenima, šetnje, kampovanja, gde je i pronašao svog sadašnjeg partnera. „Tamo razgovaraš o svemu i svačemu i čak ti ne pada na pamet da obratiš pažnju na to da su svi oko tebe goli”, priča on sležući ramenima. „Kroz tu interakciju, super, upoznaš nekog novog.

Pogledao si me dole. OK, to je lepo. Želiš li zlatnu zvezdicu?”

„Dakle, šta se dešava ako se ‘uzbudiš’?”, pitam ga ja. „Generalno, kako bi sve prošlo uljudno, jednostavno se okreneš na stomak ili uskočiš u vodu, ili pomisliš na Kraljicu”, odgovori on, ni ne trepnuvši.

Nažalost, žene koje su zainteresovane za ovakav način života, susreću se sa mnogo većim brigama koje ne mogu ovako prosto biti rešene. Odri npr, koja je skoro diplomirala, se čuva podalje od opcionalno nudističkih okupljanja zbog straha da će je muškarci posmatrati kao objekat. Ova 21-ogodišjakinja kaže da je jedna stvar osećati se komforno u svom telu, ali sasvim drugo je vladati kompleksnim procesom doživljaja svog tela i seksualnosti kad je tu dominirajući muški pogled. „Mogu o tome da govorim iz ženske perspektive, da oduvek postoji seksualna objektifikacija ženskog tela, i to čini stvar sa golotinjom pred drugim ljudima još težom.”

Iako smo u savremeno doba navikli da vidimo više kože, i dalje je u nama duboko usađeno mišljenje da je obnaženost neprikladna, amoralna i opscena. A ovakav mentalitet se može opravdati i čestim seksualizovanim nudizmom, u praksi i u medijima. Super je to se što Kim Kardašijan oseća #empowered postavljajući gole selfije na Instagram, ali radeći to, ona šalje poruku da se žensko samopoštovanje zasniva na seksipilu. Nena pažljivo isfiltrirana produkcija poziranja ne čini ništa u svrhu izazivanja dominantnog mišljenja i predrasuda.

Dok trenutno predaje engleski u Evropi, Odri se priseća svoje posete opcionalno-nudističkom parku u Minhenu, gde je 90% posto ljudi bilo muških nudista. „To oslikava da se žene kad su gole, osećaju manje ugodno od muškaraca”, ona kaže.

Iako nije spremna da se pojavi na nudističkom okupljanju za oba pola, Odrino iskustvo u razdvojenom japanskom javnom kupatilu je bilo tek pozitivno. „Mogla sam tamo da vidim tuđa ženska tela, kao što je moje, raznih oblika, i osećala sam se ugodno što su se žene koje imaju i neke telesne mane kao ja, osećale ugodno.”

U ovom trenuku Odri odgovara da bude gola u privatnosti njene spavaće sobe, dok pije čaj sa par prijatelja u koje ima poverenja. „Ovde se radi o prihvatanju mog tela i toga šta je ono bez odeće na sebi… u svetu u kome smo uslovljeni da mrzimo svoja tela.”

Za one koji nemaju tu privilegiju da se bez donjeg veša izležavaju u svom domu i da im ukućani za to ne zameraju, preporučujemo da izađu u prirodu i da se skinu tamo do gole kože. Zaboravite socijalno iskonstruisane ideale i ponovo se povežite sa svojim telom. Samo jedno imate i ono može da radi neke prilično kul stvari.

Izvor: https://thoughtcatalog.com/lily-chen/2017/09/clothing-optional-what-its-like-to-be-a-nudist/

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.